Na pitanje da li biste na referendumu podržali učlanjenje Srbije u EU, 44,5 odsto Beograđana se pozitivno izjasnilo, 30,4 odsto je dalo negativan odgovor, dok ne bi glasalo skoro 15 odsto građana srpske prestonice, a odgovor nije dalo 10 odsto Beograđana.
Najveću podršku učlanjenju u EU na referendumu dali bi građani Novog Beograda i Vračara – preko 50 odsto, a najmanju Grocka i Surčin.
Međutim, nešto više od polovine Beograđana ima pozitivno mišljenje o EU, i u tom stavu prednjače Beograđanke, visoko obrazovani i ispitanici starosti između 30 i 45 godina.
Podrška Beograđana evropskim integracijama je niža od proseka za Srbiju, bar kada se danas predstavljeni rezultati uporede sa istraživanjem Kancelarije za evropske integracije predstavljenim 8. jula ove godine, koje je pokazalo da bi se 53 odsto izjasnilo za članstvo u EU, 24 odsto protiv, 19 odsto ne bi glasalo, a ostali nisu odgovorili.
Direktorka nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava Maja Mićić ocenila je kao zabrinjavajući podatak da je veliki broj mladih od 18 do 30 godina ili protiv ulaska u EU ili ne bi uopšte glasao na referendumu o članstvu Srbije u EU.
Ona je istakla da je glavni uzrok apatije mladih generacija obrazovni sistem koji nije pružio dovoljno informacija o evropskim integracijama.
Autori istraživanja su ocenili kao pozitivan rezultat činjenicu da 58 odsto građana prestonice misli da reforme treba sprovoditi zbog stvaranja bolje Srbije, dok samo 11 odsto njih smatra da su reforme uslov za članstvo u EU.
Različiti rezultati kad je reč o mogućem referendumu i opštem mišljenju o evropskim integracijama ukazuju na podeljenost mišljenja i veliki stepen konfuzije u javnosti, kazao je na predstavljanju istraživanja direktor beogradske Agencije za evropske integracije Danko Runić.
“U javnosti prevladavaju strah od mogućeg referenduma i percepcija da ulazak u EU znači odricanje od drugih nacionalnih interesa”, naveo je Runić.
On je kao najodgovornije za lošu sliku EU među Beograđanima označio republičke vlasti koje, kako je naveo, “postupaju kalkulantski, sa oklevanjem” zbog čega je proces evrointegracija opterećen dnevnopolitičkim dešavanjima.
Runić je naveo i da delimično objašnjenje nepovoljnih rezultata treba tražiti i u okolnostima kada je organizovana anketa.
Kako je rekao, ištraživanje je sprovedeno od 10. avgusta do 10. oktobra. To je period kada je u Srbiji boravila nemačka kancelarka Angela Merkel, kada je eskalirala kriza na severu Kosova i otkazana gej parada, istakao je Runić.
Skoro četvrtina ispitanika u istraživanju za Beograd smatra da Srbija sticanjem kandidata za članstvo neće dobiti ništa dobro, dok ekonomski razvoj zemlje očekuje 17 odsto Beograđana.
Po mišljenju 14 odsto Beograđana status kandidata će doneti puno birokratije, veće poreze i cene, dok 15 odsto njih očekuje da će im omogućiti bolji životni standard i nova radna mesta.
Ulaskom u EU, Srbija će, prema oceni 22 odsto Beograđana, izgubiti suverenitet, dok za 17 odsto njih članstvo znači gubitak nacionalnog i kulturnog identiteta.
Na pitanje šta otežava ulazak Srbije u EU, 28 odsto anketiranih Beograđana je odgovorilo da je to stalno uslovljanjanje i ucene EU prema Srbiji, a gotovo 23 odsto veruje da je dalji proces evropskih integracija usporen zbog nepriznavanja nezavisnosti Kosova.
Da je domaće rukovodstvo najodgovornije za otežano pristupanje smatra 18 odsto ispitanika, a blizu devet odsto je navelo da je nespremnost građana Srbije na promene glavna kočnica daljem procesu evropskih integracija.
Jedna trećina Beograđana je spremna da se u cilju ulaska u EU dodatno školuje i usavršava, 17 odsto je spremno da promeni životne navike, a isto toliko bi bilo voljno da izmeni i radne navike.
Beograđani smatraju da su najznačajnije reforme borba protiv korupcije i reforma pravosuđa, dok su najslabije ocenjene reforme u oblasti zaštite potrošača i žaštita životne sredine.
Na pitanje u kojoj oblasti je postignut najveći napredak, čak trećina ispitanika nije znala ili nije želela da odgovori, dok 20 odsto smatra da ni u jednoj oblasti nije postignuto poboljšanje.
Među onima koji smatraju da je bilo pomaka, 12 odsto je istaklo borbu protiv organizovanog kriminala, dok je napretkom u oblasti zaštite životne sredine zadovoljno sedam odsto Beograđana.