U krugu ljudi kojima ne sme da fali ni dlaka s glave nalazi se i potpredsednik DSS i poslanik Nenad Popović, kojem je poslednjem odobrena policijska pratnja, pošto su službe procenile da mu je ugrožena bezbednost.
On se time pridružio grupi od 50 stranačkkih lidera i poslanika među kojima su Tomislav Nikolić, Čeda Jovanović, Velimir Ilić i Vuk Drašković.
U MUP-u objašnjavaju da se policijska pratnja dodeljuje stranačkim funkcionerima na njihov zahtev, ukoliko je opravdan, ili na osnovu procene službi da im je život ugrožen. Konačno odobrenje daje ministar policije.
I građani mogu da dobiju obezbeđenje ukoliko se proceni da su ugroženi. Oni koji smatraju da su ugroženi moraju da se obrate Kabinetu ministra policije i da u dopisu to detaljno obrazlože. Posle toga službe proveravaju te navode, i ako utvrde da su tačni, dodeljuju policijsku zaštitu, prenose Novosti
Ivica Dačić smatra da lideri političkih stranaka treba da imaju obezbeđenje, bez obzira na to da li su na vlasti ili u opoziciji.
Vođi naprednjaka pratnja je dodeljena pošto je ”zemunac” Miloš Simović otkrio da je Šešelj planirao atentat na njega.
Našao sam se pred dilemom da li da nastavim da živim normalno i da čekam šta bi moglo da se desi ili da poslušam policiju koja je procenila da sam ugrožen, rekao je Nikolić za Novosti.
Vuk Drašković je dobio policijsko obezbeđenje posle hapšenja Radomira Markovića, 2001. godine, ali ne kao državni funkcioner, nego kao čovek koji je nekoliko puta bio meta atentatora Slobodana Miloševića, Radomira Markovića i Milana Radonjića.
Državni telohranitelj čuva Velju Ilića otkako ga je u februaru prošle godine u centru Beograda pesnicom udario Dejan Stojadinović. Vođa liberala Čeda Jovanović godinama ima policijsku pratnju, a dobio ju je na inicijativu MUP-a. Na njegovo insistiranje prošle godine je zamenjen kompletan sastav obezbeđenja.
Predsednik države, premijer i predsednik Skupštine imaju danonoćnu pratnju. Pravo na obezbeđenje imaju ministri unutrašnjih i spoljnih poslova, odbrane, pravde, načelnik GŠ Vojske, šefovi obaveštajnih službi, sudije i tužioci. Njima za vratom dišu pripadnici MUP-a, BIA, VBA ili Vojne policije.
To su navodno izabranici naroda pa ih njihovi biraci toliko vole da mora policija da ih cuva.
Obicno se to obezbedjenje pretvori u poslugu cuvanih lica kao na primer Cedini MUP-ovci koji mu voze camac,skuter za vodu i motorcikl na more u Grcku policijskim vozilom dok Ceda putuje avionom.Politicki lideri bez drzavnih funkcija treba to obezbedjenje sami da plate jer su sami usli u rizike i sami stvorili neprijateqe. Imajte u vidu da radno mesto sa 24 casa trajenja mora da angazuje najmanje 5-6 sluzbenika MUP-a agde su clanovi porodica obezbedjivanihlica, i njih cuva drugi tim od 6 lica pa to puta broj clanova porodice.na ovo dodajte troskove vozila ,sredstava veze, obuku , opremu ,oruzje i t d pa vidite koliko to sve kosta poreznike u Srbiji. Na kraju rekao bih da je obezbedjenje postalo statusni simbol i potreba zbog populizma a ne bezbednosti jer ga imaju i vidjenj kontravezni biznismeni sto je demokratski sinonim za kriminalce visoke reputacije u tom svetu ali ga placaju sami pa i organizuju sami.