„Izložba ‘Juli 1914. u dokumentima Arhiva Srbije’ jedna je u nizu izložbi kojima Arhiv obeležava sto godina od početka Prvog svetskog rata. Prva je organizovana u februaru 2014. u prostorijama Arhiva Srbije. Izložena su dokumenta koja se uglavnom odnose na julsku krizu 1914. godine, odnosno na period od atentata u Sarajevu 28. juna do 28. jula i objave rata Srbiji“, kaže za Novi magazin mr. Ljubinka Škodrić, viša arhivistkinja u Arhivu Srbije.
Šta biste vi od tih izloženih dokumenata izdvojili?
Predstavljen je veliki broj dokumenata među kojima bih ja izdvojila obaveštenje srpskog diplomatskog predstavnika u Beču o izvršenom atentatu u Sarajevu, zatim uputstvo predsednika srpske vlade Nikole Pašića da se izjavi saučešće austrougarskom ministru spoljnih poslova, zapisnike Narodne skupštine Kraljevine Srbije, ali pre svega ultimatum koji je Austrougarska uputila Srbiji 23. jula 1914. zatim srpski odgovor 25. jula i telegram objave rata Srbiji. Ultimatum Srbiji je uručio austrijski poslanik u Beogradu baron Vladimir Gizl i srpska vlada je imala rok od 48 sati da odgovori na njega. Jedan od najspornijih momenata u ultimatumu jeste zahtev da Austrougarska sprovede istragu o učiniocima atentata na teritoriji Srbije što je predstavljalo narušavanje suvereniteta jedne države. Srpska strana je predložila nadležnost međunarodnih organa, ali pošto je baron Gizl imao instrukcije da odbije srpski odgovor kao nezadovoljavajući onda je on poslužio kao povod za raskid diplomatskih odnosa sa Srbijom. Gizl je otputovao iz Srbije, a ubrzo nakon toga sledila je i objava rata.
Kako je primljen telegram objave rata Srbiji? Navodno je Nikola Pašić sumnjao u autentičnost.
Telegram je uručen na krajnje neuobičajen način pošto je posle srpskog odgovora na ultimatum došlo do prekida diplomatskih odnosa. Iako je austrougarske interese u Srbiji nastavio da zastupa nemački poslanik, telegram je uručen poštom, ali ne direktno nego posredno – iz Beča preko Bukurešta u Niš, gde je uručen srpskom predsedniku vlade Nikoli Pašiću koji je tada bio na ručku u kafani Evropa. On je zbog takvog načina objave rata sumnjao u autentičnost i u Bukureštu je proverio, ali se nažalost ispostavilo da je objava rata bila stvarna.
Šta ste ovim izborom dokumenata želeli da istaknete?
Naš cilj je bio da prikažemo dinamičan razvoj događaja koji su prethodili Prvom svetskom ratu i bukvalno vodili ka njemu. Bez tih dokumenata koja su predstavljena na izložbi nemoguće je pisati predistoriju i opisati početak Prvog svetskog rata. To je period od 30 dana kada su se događaji odvijali munjevitom brzinom, kada su srpski diplomatski predstavnici slali vladi po nekoliko izveštaja dnevno o tome šta se dešava u inostranstvu. To je period ubrzanog razvoja istorijskih događaja koji su vodili u do tada najveću tragediju u istoriji čovečanstva.
Zašto je Prvi svetski rat i danas tema mnogih kontroverzi?
Prvi svetski rat je jedna od najvećih tragedija u istoriji čovečanstva. Više do 60 miliona vojnika bilo je mobilisano, više od 20 miliona ranjeno, procenjuje se da je oko 9 miliona samo vojnika stradalo. Došlo je do velikih geopolitičkih promena, promena u ustrojstvu sveta, društveno-političkom udruženju. Prvi svetski rat je izazvao pad nekoliko dinastija, slom nekoliko država. U njemu su traženi i nalaženi uzroci Drugog svetskog rata i možda je to jedan od najznačajnijih motiva koji danas podstiče na proučavanje uzroka i posledica Prvog svetskog rata. On je obeležio ceo 20. vek i izazvao čitav niz procesa koji su se osećali u dužem vremenskom periodu, a može se reći da se osećaju i danas.
Šta znači Prvi svetski rat za Srbiju?
Srbija je učinila sve da izbegne izbijanje rata. Ona je neposredno pre toga izašla iz dva balkanska rata i bila materijalno iscrpljena, doživela je i značajna ljudska stradanja, tako da joj je bio potreban period mira i integracije. Uloženi su značajni napori da do rata ne dođe. Srpski odgovor na ultimatum koji je obeležen kao najužasniji od ultimatuma koji je ikad upućen u istoriji bio je jako pomirljiv i uzdržan, ali rat se nije mogao izbeći. Srbija je dala veliki doprinos vojnim operacijama tokom Prvog svetskog rata i na neki način se dokazala vojnički i politički. Sa druge strane, Prvi svetski rat je označio period velikog ljudskog stradanja. Ta stradanja koja je Srbija preživela bila su nenadoknadiva u kasnijem periodu.
Kako vi kao istoričar vidite različita tumačenja uzroka izbijanja Prvog svetskog rata? Kako na tom primeru vidite odnos nauke i politike?
U tome je veliki značaj arhiva jer oni pozivaju na povratak dokumentima i stvarnim činjenicama koje se čuvaju u arhivskoj građi i na taj način se izbegava revizija istorije u političke i ideološke svrhe, a omogućava se jedno naučno i objektivno sagledavanje istorije. Otud i značaj arhiva i uopšte arhivskih dokumenata i izložbi poput ove koju je priredio Arhiv Srbije.