Tadić: Tražimo ravnopravan tretman
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da Srbija na putu ka Evropskoj uniji treba da bude tretirana na isti način kao i sve druge države koje žele da ostvare članstvo u tom savezu.
“Ne tražimo nikakve privilegije i olakšice, ali ne želimo ni uslove koji bi nas izdvojili od ostalih zemalja”, rekao je Tadić otvarajući Forum Srbija-EU, koji se danas održava u Beogradu.
Tadić je rekao da se Srbija zarad dobijanja statusa kandidata za članstvo u Uniji neće odreći napora da se ostvari pravično i trajno rešenja problema na Kosovu i Metohiju i poručio da je potpuno nerealno očekivati da Beograd prihvati ukidanje institucija na severu Pokrajine.
On je rekao da je Srbija svesna da problem Kosova i Metohije mora da bude rešen pre ulaska u EU, ali da je za to potrebno pronaći pravedno rešenje kojim će biti zadovoljni a ne ono u kojoj će jedna strana izgubiti sve a druga dobiti sve.
Tadić je rekao da je potrebno pronaći optimalno rešenje za sever pokrajine, ostvariti garancije za bezbednost Srba u ostalim delovima Kosova, kao i garancije za imovinu i kulturno-istorijske spokemnike Srbije na Kosovu.
On je osudio sve pokušaje upotrebe sile i unilateralnih rešenja na Kosovu i Metohiji “bez obzira da li oni dolaze uz znanje i prećutnu saglasnost nekih činilaca međunardone zajednice” i upozorio da bi u slučaju ponavljanja nasilja moglo doći do teških posledica kao što je novi egzodus stanovništva.
Tadić je ocenio da svi treba da razmisle da li je dobro da se ugrozi evropski put Srbije, njena stabilnost i demokratski razvoj.
Za evropske integracije Srbije, Tadić je rekao da bi njihovo zaustavljanje pogodilo građane i negativno se odrazilo na razvoj države i da će Srbija, zbog toga, nastaviti sveobuhvatne političke, ekonomske i društvene reforme.
“Nema alternative politici koja Srbiju vodi u EU što je i moja politika, a glasovi koji to ne priznaju nisu dobri i ne odlikuju se realizmom. Nastavljamo reforme prosperiteta i demokratije, bez obzira na to koliko će brzo EU da nas integriše, jer to radimo pre svega zbog nas samih”, rekao je Tadić.
Nema prečica, EU posebno ocenjuje odnose sa Prištinom
Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej izjavio je da će odnosi Beograda i Prištine biti jedan od elemenata koje će Evropska unija razmatrati prilikom odlučivanja o kandidaturi Srbije za članstvo u Uniji i poručio da je budućnost Srbije u EU.
Na otvaranju Foruma Srbija-EU u Beogradu, Van Rompej je rekao da je pitanje Kosova osetljivo i pozdravio je rezultate dijaloga Beograda i Prištine koji treba da spreče opasnost koju nose jednostrani potezi.
Van Rompej je poručio da je budućnost Srbije u EU, da je Srbija uradila mnogo na tom putu, ali da treba još da radi.
On je kazao da želi da ohrabri “srpsko liderstvo da ostane privrženo i odlučno u težnji da se ostvare evropski ciljevi”.
“Uradili ste mnogo ali treba još. Spremni smo da vam pomognemo. Unija će biti spremna kada Srbija bude spremna”, poručio je Van Rompej ističući da EU želi da ceo region ispuni kriterijume i uđe Uniju.
“Naše clanice nisu izgubile iz vida težnju zemalja da uđu u EU”, rekao je Van Rompej, ali je naveo da ne može biti prečica u ispunjavanju Kopenhagenskih uslova, čiji su osnovni elementi regionalna saradnja, posebno na zapadnom Balkanu koji je opterećen ratovima.
On je pozdravio rezultate dijaloga Beograda i Prištine i istakao da su potrebni kompromisi obe strane.
“Srećan sam što vidim da su razgovori dali rezultata po pitanju carina i katastra”, rekao je Van Rompej i istakao da to sada treba sprovesti.
On je naglasio da regionalna saradnja treba da bude sveobuhvatna i da odsustvo Beograda ili Prištine na regionalnim skupovima smanjuje njihovu efikasnost i kao primere naveo forume posvećene borbi protiv kriminala.
Jeremić: Male šanse za datum pregovora, a možda nema ni statusa kandidata
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio jeda su vrlo male šanse da Srbija do kraja godine dobije datum za početak pegovora sa Evropskom
unijom.
Jeremić je novinarima na Forumu Srbija-EU rekao i da treba biti oprezan u predviđanjima da li će Srbija do kraja godine dobiti status kandidata za članstvo u EU. “Kada se govori o statusu kandidata mislim da treba biti oprezan u predviđanju. Ovaj proces treba posmatrati kao proces reformi”, rekao je Jeremić i dodao da je uspeh reformi važniji od ocene iz Brisela.
Šef srpske diplomatije je naglasio da reformski proces u evrointergracijama treba nastaviti. “Srbija nastavlja reformski proces u okviru evropskog procesa, bez obzira na to kojim će tempom napredavati u formalnom smislu u pristupnom procesu”, kazao je Jeremić.
Na piatnje novinara kakve su šanse da Srbija do kraja godine dobije datum za početak pristupnih pregovora sa EU Jeremić je odgovorio:
“Vrlo male”. On je dodao da u EU postoje problemi, pre svega ekonomski, koji imaju političke posledice što se odražava i na proces proširenja.
Reforme bez obzira na prepreke ka EU
Predsednik i potpredsednik Vlade Srbije na formu su poručili da će Srbija nastaviit reforme čak i ako put ka EU bude blokiran ili usporen.
Premijer Mirko Cvetković izjavio je da je članstvo u EU “i cilj i sredstvo” – cilj jer će nakon što postane punopravna članica moći da koristi sve pogodnosti ali da je to i sredstvo jer ostvarivanje svake faze na tom putu znači da su ispunjeni svi zakonski i institucionalni uslovi za razvoj privrede i bolji život građana.
Prema njegovim rečima, veze koje je Srbija već ostvarila na putu ka EU omogućavaju da lakše prevaziđe krizu u kojoj je čitav svet. Podsetio je da je samo u 2009. godini došlo do pada društveno bruto proizvoda dok je u 2011. godini predviđen rast privrede od dva odsto. Cvetković je dodao da izvoz Srbije godišnje raste oko 20 odsto dok se strane investicije povećavaju devet odsto godišnje.
“Uspeli smo da održimo makroekonomsku stabilnost pa će fiskalni deficit ove godine biti 4,5 odsto, a naredne godine četiri odsto”, rekao je Cvetković.
Predsednik vlade je podsetio da će Srbija uskoro usvojiti zakone o restituciji i o javnoj svojini čime će se steći uslovi da se povećaju strane investicije.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je ocenio da se Evropa nalazi u krizi i da je tačno da članstvo u tom savezu ne može rešiti sve probleme jedne zemlje, ali da to ne znači da treba odustati od evrointegracija. “Nema mesta evroentuzijazmu, ali ne smemo sebi dozvoliti ni luksuz evroskepticizma”, rekao je Đelić i ocenio da bi, kada bi EU prestala da postoji, u regionu bilo više ekonomskih i političkih problema i da bi se bilateralni nesporazumi mnogo teže rešavali.
Potpredsednik vlade je ocenio da je 2011. ključna godina za evropske integracije Srbije i dodao da je država na putu da ispuni svih 96 tačaka Akcionog plana za pristupanje EU.
Ključne reči: saradnja u regionu i reforme
Budućnost zapadnog Balkana je u Evropskoj uniji i bilo koja druga politika nema alternativu, a ključ svega je regionalna saradnja i unutrašnje reforme, ocenili su učesnici diskusije o iskustvima zemalja u regionu u evropskim integracijama na Forumu Srbija- EU u Beogradu.
Uspeh svakog od nas na putu u Evropsku uniju je zajednički uspeh, a svima je cilj da uđemo u Uniju, rekla je direktorka Kancelatije za evropske integracije Vlade Srbije Milica Delević na panel diskusiji “Pouke i iskustva proširenja EU”.
Ona je ocenila da je zajednička evropska budućnost faktor koji motiviše i da su zemlje zapadnog Balkana do sada savladale mnoge prepreke i prestale da budu države koje pažnju privlače problemima, već neko ko nudi rešenja.
Ministar unutrašnjih poslova Bosne i Hercegovine Sadih Ahmetović rekao je da je razmena iskustava zemalja u regionu potvrda da saradnja nije samo obaveza već i zajednički interes.
On je istakao da je najznačajnija vest u regionu završetak predpristupnih pregovora Hrvatske sa EU koji pokazuju da se dugotrajne, teške i zahtevne reforme na kraju isplate ne samo zbog članstva u EU, već i zbog unutrašnjih promena i boljeg života građana.
Potpredsednica Vlade Makedonije za evropske integracije Teuta Arifi rekla je da je potrebno da zemlje zapadnog Balkana zaborave prošlost i da krenu da grade budućnost, odnosno da se okrenu konkretnim problemima.
Ona je ocenila da je za pristupanje EU potrebna i dobra volja i podrška članica Unije kako bi se primenio evropski način rešavanja problema. Arifi je naglasila da su evropske integracije prioritet za Balkan i pozdravila dijalog Beograda i Prištine jer je razgovor o svim otvorenim pitanjima način za ostvarivanje napretka u regionu.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić takođe je čestitao Hrvatskoj na zaključivanju predpristupnih pregovora navodeći da je to uspeh za ceo region i da ulazak Hrvatske 2013. pokazuje da proširenje EU nije zaustavljeno.
Potpredsednik Vlade Hrvatske i ministar za inostrane poslove Gordan Jandroković kazao je da Hrvatska neće koristiti otvorene bilateralne probleme za zaustavljanje drugih zemalja na putu ka EU i da se zalaže za regionalnu saradnju, odnosno da je Hrvatska spremna da pomogne zemljema jugoistočne Evrope na putu ka EU.
Jandroković je istakao da je Hrvatska prošla kroz zahtevan proces promena na putu ka Uniji koje su vredele jer sada ima efikasnije pravosuđe, bolje poslovno okruženje, a svakodnevnica prosečnog Hrvata je znatno bolja.
On je naglasio da zemlje treba da shvate da je iluzorno misliti da u pristupu EU ima prečica.
Ministar inostranih poslova i evropskih integracija Crne Gore Milan Roćen je rekao da će regionalna saradnja preporučiti zemlje zapadnog Balkana za napredak u procesu integracija. Mi smo sebi najpreči i najbliži i samo saradnja može da nam omogući da brže idemo ka EU, kazao je Roćen.
Prema njegovim rečima, početak pristupa EU i otvaranje pregovora je bitnije možda i od krajnjeg cilja jer i da nema ulaska u EU, zemlje bi morale da grade moderno društvo, efikasnije institucije i vladavinu prava.
Ministar za evrpska pitanja i glavni pregovarač Turske Egmen Bagis naveo je da pristupanje EU nije samo spoljnopolitičko oružje, već i sredstvo za unutrašnje reforme. On je naveo da je zahvaljujući strogim evropskim preporukama, Turska znatno napredovala u ekonomiji i da je EU najvažniji spoljni motivator promena.