To je danas u Madridu izjavila ministarka pravde Srbije Snežana Malović.
Ona je novinarima rekla da su njene španske kolege veoma svesne značaja postupaka koji se protiv članova zemunskog klana vode u Srbiji i da će pokušati da ubrzaju postupak ekstradicije.
Bojović, Milisavljević i Petrić uhapšeni su 9. februara u Valensiji.
Malović je navela da je na sastanku bilo reči i o članu zemunskog klana Milanu Jurišiću Juretu i dodala da će tužilaštva dve zemlje nastaviti saradnju na tom predmetu u vezi sa DNK analizom i utvrđivanjem identiteta Jurišića.
Španska policija je počela i istragu o ubistvu Jurišića, koga su ostali članovi bande navodno ubili u jednom stanu u Madridu, a onda njegovo telo samleli u mašini za mlevenje mesa i bacili u reku.
“Postupci koji mogu da se pokrenu u Španiji ne odnose se samo na ubistvo Jurišića, nego i na druga dela koja se tiču pranja novca i falsifikovanja isprava”, rekla je Snežana Malović.
Na pitanje da li će postupak vezan za Jurišića biti vođen u Srbiji ili u Španiji, Snežana Malović je odgovorila da “u ovom trenutku to ne može da kaže”, jer su otvorene sve mogućnosti, i navela da postoje različite mogućnosti i za ekstradiciju, jer postoje privremena i stalna ekstradicija.
Upitana da li je bilo reči i o slučaju odbeglog direktorka “C marketa” Slobodana Radulovića, ministarka pravde je odgovorila da je razgovarano o tom slučaju, kao i o drugim slučajevima, poput odbeglih Darka Šarića, optuženog za šverc više tona kokaina iz Južne Amerike, i Stanka Subotića Caneta, osuđenog za šverc cigareta.
“Razgovarali smo i o drugim slučajevima, prvenstveno imajući u vidu imovinu Šarićevog klana u Španiji i imovinu drugih okrivljenih u Srbiji, kao što su Radulović i Subotić”, rekla je Malović.
Ona je istakla da vrednost njihove imovine iznosi više desetina miliona evra, i dodala da u jednom španskom gradu (Marbelji) postoji “srpska ulica” u kojoj kriminalci iz Srbije imaju nekretnine i imovinu.
Dostavljeno više od 1.800 stranica dokumentacije o zločinima
Španiji je uz zahtev za izručenje članova “Zemunskog klana” Srbiji dostavljeno i više od 1.800 dokumentacije o zločinima za koje su okrivljeni u Srbiji.
Bojović je označen kao vođa “Zemunskog klana”, kriminalne grupe na čije je čelo stao marta 2003. godine, posle posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića i policijske akcije “Sablja”, u kojoj su ubijeni prethodni šefovi grupe Dušan Spasojević i Mile Luković.
Tužilaštvo za organizovani kriminal smatra da je Bojović svoj položaj kao vođe grupe učvrstio posle predaje bivšeg pukovnika Državne bezbednosti Milorada Ulemeka Legije, 1. maja 2004. godine.
Bojoviću se u Srbiji u odsustvu sudi po optužnici koja ga tereti kao organizatora ubistva Branka Jeftovića Jorge 2004. godine, kao i za pokušaje ubistava Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka iste godine u kojima su ubijeni njihovi telohranitelji Dejan Živančević i Milutin Jovičić.
Iz Srbije je pobegao u junu 2010. godine pošto su uhapšeni Sretko Kalinić i Miloš Simović posle njihovog međusobnog obračuna u Zagrebu.
Bojović je pravosnažno osuđen na 14 meseci zatvora zbog nedozvoljenog držanja oružja i na osam meseci zbog falsifikovanja ličnih dokumenata.
Vladimir Milisavljević je u Srbiji u odsustvu osuđen na 40 godina zatvora zbog mnogobrojnih ubistava i na 35 godina zatvora zbog ubistva Đinđića.
Bojović, Milisavljević i Petrić su u Španiji okrivljeni za krivična dela opiranje hapšenju, nedozvoljeno držanje oružja, falsifikovanje dokumenata i pripadnost organizovanoj kriminalnoj grupi, i u toj zemlji im je određen pritvor.