Vrednost slika “Glava konja” (1962) i “Čaša i bokal” (1944) je procenjena na više od 10 miliona evra. Slike su ukradene 2008. u Kulturnom centru “Zedam” kod Ciriha2008. godine.
Švajcarsko tužilaštvo dostavilo je srpskim pravosudnim organima zamolnicu da se proveri da li su Pikasove slike u Beogradu. Ubrzo je stigao i podatak da su u trezoru jedne banke. U toj banci nisu imali pojma šta čuvaju i, s obzirom na to da je “vlasnik” trebalo ovih dana da ih podigne, policija je upala i pronašla slike, prenosi Press.
Prema informacijama tog lista, policija sprovodi istragu ko je ostavio ta umetnička dela.
Prema jednoj verziji, u celu priču su umešani engleski državljanin i veća banda iz Švajcarske, za koju su Srbi i Hrvati odrađivali prljave poslove.
Švajcarsko tužilaštvo vodi mnogo širu istragu koja bi trebalo da razbije opasnu međunarodnu bandu kradljivaca umetnina, skupocenih muzejskih satova i nakita, navode u policiji.
Prema navodima Pressa, internacionalna istraga obuhvata i provere vezane za Vjerana Tomića Spajdermena, koji je, prema pisanju francuskih medija, ukrao pet remek-dela Pikasa, Monea i Modiljanija. U Tomićevim štekovima pronađeno je 13 slika, a dve Pikasove nađene su smrskane na đubrištu.
– Pretpostavlja se da je ova banda Srbiju procenila kao sigurno skrovište, pa su zato završila kod nas,kažu u policiji.
Boža Spasić, bivši inspektor, a sada vlasnik privatne detektivske agencije, kaže da se umetnička dela ne kradu ako ne postoji naručilac. To mogu biti vlasnici galerija, takozvani međunarodni preprodavci koji znaju da je srpska ekipa u svetskom vrhu kada je u pitanju krađa umetnina.
I Marko Nicović, nekadašnji šef beogradske kriminalističke policije, kaže da se krađa umetničkih dela dugo planira i odvija u vrlo uskom krugu ljudi.
Angažuju se vrhunski lopovi. Oni najčešće dobijaju svega 0,5 do dva odsto od ukupne vrednosti robe, navodi Nicović.
On kaže da se za prenos ukradenih slika preko granice najčešće koriste diplomatske pošiljke koje ne podležu carinjenju.
Nikola Kusovac, penzionisani kustos Narodnog muzeja u Beogradu, tvrdi međutim da slike poznatih umetnika koje vrede milione evra nisu dobar plen i da ih kradu “amateri koji nisu upućeni u način funkcionisanja tržišta umetnina“.
On za Blic da su “naivne tvrdnje da su krađe slika velike vrednosti naručene od nekog moćnika“.
Ljudi koji imaju dovoljno sredstava da legalno kupe Pikasa nikada neće kupiti ukradenu robu, pa da je posle drže u sefu ili u banci. Ukoliko neko izdvoji toliki novac za jedno remek-delo, on želi da mu slika bude na zidu, a ne da mora da je krije, kaže Kusovac, ali dodaje da naručene krađe mogu da se dogode ukoliko su u pitanju “neki hramovi ili crkve u kojima umetnine nisu popisane, gde se odnose samo značajne i vredne stvari bez dokumentacije“.
znaci diplomatski lopov