Enormne padavine u maju, julu i septembru nisu mimoišle Kostolac i postrojenja EPS-a, a najteže posledice u TE-KO Kostolac pretrpeo je Površinski kop Drmno. Rudari su se našli u nesvakidašnjoj i veoma teškoj situaciji, koja je zahtevala nalaženje rešenja za sanaciju posledica, a istovremeno i obezbeđivanje uslova za nastavak proizvodnje. Ipak, za samo nekoliko dana nađeno je rešenje za nastavak proizvodnje uglja na Drmnu, dok su paralelno sagledavane opcije za ispumpavanje oko 1,5 miliona kubika vode, oslobađanje od velike količine mulja, izvlačenje zarobljene rudarske mehanizacije… O umeću i požrtvovanju zaposlenih koji su ubrzo dali rezultate razgovarali smo sa dr Vladimirom Pavlovićem, redovnim profesorom Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.
* Kako ocenjujete aktivnosti na otklanjanju posledica elementarnih nepogoda na Drmnu?
Moram da pohvalim kolege iz Kostolca koji su, uz ulaganje priličnih finansijskih sredstava, u katastrofalnim uslovima učinili sve da Drmno što pre vrate u pređašnje stanje. Kostolac je primer dobre prakse. Na Drmnu se rudarska mehanizacija izvlači iz mulja nakon ispumpavanja vode, a u tu situaciju će tek doći ljudi iz Kolubare. Sasvim je logično da se rešenja iz Kostolca mogu primeniti i u Kolubari. Izvlačenja rudarske mehanizacije iz mulja, kao i njegovo uklanjanje, jeste veliki problem. Mislim da su kolege iz Kostolca pokazali da smo u našoj branši vrlo inovativni i spremni za dobra i kvalitetna rešenja. Ono što još mogu da pohvalim jeste da su ljudi iz Kostolca uporedo sa sanacionim merama krenuli i sa preventivnim aktivnostima kako se ovakva situacija ne bi ponovila, ili ne barem ne u ovakvom obimu. Dobro je što se uporedo sa radom na terenu radi i projektna dokumentacija, što znači da se svi radovi izvode pod potpunom inženjerskom kontrolom. To je dobar i zdrav pristup rešavanju problema. Podsetio bih da je uspešno izvučen iz mulja bager „SchRs 800“ i to bez ikakvih problema. To se sada razvija prema pogonskim stanicama, a do kraja meseca počeće radovi na izvlačenju i rotornog bagera.
* Nedostaju li potpune i jasne procedure za postupanje u ovakvim situacijama?
Svakako. I na ovogodišnjem Međunarodnom savetovanju o površinskoj eksploataciji moglo se čuti da u kriznim situacijama nije baš bilo jasno kako, kada i na koji način postupiti. To je pouka da se na ovom planu može i mora bolje i efikasnije delovati. Za to su, opet, neophodne precizne procedure. Onda će svima u hijerarhiji odlučivanja sve biti jasno i neće postojati dileme šta i kada nešto učiniti, što će svakako uticati na smanjenje rizika u ovakvim situacijama, ali i na obim ukupnih posledica.
* Na koji se način može obezbediti siguran rad kopa Drmno i smanjiti rizik od poplava?
Drmno je pokriveno svom potrebnom projektnom dokumentacijom. Međutim, postoji problem u dinamici izgradnje. Sa pojedinim objektima se kasni, a gradnja nekih nije ni početa. Tu pre svega mislim na objekte za dubinsko predodvodnjavanje kopa. Razlog tome treba tražiti u nedostatku velikih finansijskih sredstava za realizaciju investicionih objekata u sektoru rudarstva. Sada se radi na inoviranom projektu dubinskog odvodnjavanja kopa Drmno sa, rekao bih, žešćim pristupom. Usaglašeni su stavovi s kolegama iz Kostolca da se realizuje sve što se inoviranim projektom bude predvidelo za gradnju. Tako će se obezbediti dugoročan i stabilan rad Drmna. To je efikasan i zreo pristup u sagledavanju problema. Ono što sam uočio jesu spremnost, ogromna volja i potpuna podrška menadžmenta kostolačke kompanije da se inovirani projekat realizuje, čime se automatski i smanjuju rizici.