On je rekao da su šefovi najpoznatijih kriminalnih grupa u Srbiji u zatvoru ili su van teritorije naše zemlje i nisu dostupni nadležnim organima, i dodao da država uvek mora da bude u pripravnosti, jer organizovani kriminal stalno traži nove pojavne oblike i načine za delovanje.
“U zabludi su svi oni koji misle da se kriminal može u potpunosti iskoreniti. Obaveza je države je da uvek bude u pozornosti da prepozna njegove pojavne oblike, a nadležni organi efikasno lociraju, liše slobode i procesuiraju učinioce krivičnih dela”, ukazao je Radisavljević.
“Bosovi” grupa koje su, posle raspada “zemunskog klana” 2003. godine, tokom protekle decenije sejale strah i nametale svoj red i pravila igre po Beogradu i Srbiji – Darko Šarić, Dejan Stojanović Keka i Luka Bojović – u višegodišnjem su bekstvu od domaćih pravosudnih organa.
U bekstvu je i Željko Maksimović Maka, dok Goran Nešić u Argentini čeka izručenje Srbiji.
Negde po svetu skrivaju se još trojica “zemunaca” – Ninoslav Konstantinović i Vladimir Milisavljević, dok za Milana Jurišića Jureta još nema potvrde da li je živ ili je nastradao u obračunu sa nekim od takođe odbeglih pripadnika “zemunskog klana”, podseća RTS.
Iza rešetaka na višegodišnjim ili višedecenijskim robijama su Sreten Jocić zvani Joca Amsterdam, Andrija Drašković, Aleksandar Golubović samozvani Kristijan, Milorad Ulemek Legija, braća Miloš i Alesandar Simović, Sretko Kalinić, vođe grupa iz Kruševca, Valjeva i Loznice i drugi.
Milan Panic je ljude iz raznih klanova, koji su navedeni u clanku, nazivao “sitnom buranijom”. U postkomunistickim drzavama postoji nekoliko kategorija mafijasa, a mi nismo izuzetak.
– Prvu i najvazniju grupu cine mnogi bivsi (pa i aktuelni) predsednici raznih stranaka i njihovi najblizi saradnici. Niko ziv ne moze osporiti da tu spadaju Milosevic, Mira Markovic, Borka Vucic, Sainovic, Karic itd. Ali, nisu jedini. Oni su izneli u vreme sankcija iz Srbije 10-ak milijardi dolara na Kipar i ostala belosvetska ostrva, a naivni politicari iz DOS-a te pare vise i ne spominju?! Nazalost, zlonamerni mogu zakljuciti da su te pare podelili, ali ja to nisam napisao.
– Drugu cine mnogi alavi ministri i direktori raznih agencija i njihovi najblizi saradnici. SPS-ovci i JUL-ovci su namerno obezvredjivali preduzeca, poljoprivredne kombinate i banke, da bi ih DOS-ovci rasprodali bud zasto.
– Trecu cine najvazniji ljudi sluzbi bezbednosti i Ministarstva unutrasnjih poslova, jer bez njih ne moze postojati organizovani kriminal.
– U cetvrtoj kategoriji su razni “biznismeni”. Kod nas, to su Miskovic, Karic, Drakulic, Beko, Kostic, Matijevic, Peconi, Subotic itd. Na neki volseban nacin su se obogatili. Razni domaci i inostrani mediji su 30-ak puta ponovili moje pitanje Drakulicu da javno odgovori kako je stekao prvih 50 miliona dolara, bas u momentu kada je cuveni Geneks “zaturio” preko milijardu dolara. Ja sam mu to pitanje 30-ak puta postavio, a nadlezni iz prve, druge i trece kategorije nikada?! Zakljucite i sami o cemu se radi. – U petoj grupi su glavni organizatori sverca droge, oruzja, radioaktivnog otpada itd. Svi odmah spomenu Subotica, Peconija i ostalu “sitnu buraniju” (koja se spominje u clanku), ali je ocigledno da neki “veliki tatko” stoji iznad njih. Neko, ko ima veze u policiji i carinskim sluzbama. Ko ima pare i jake veze u inostranstvu, da kupi i proda 150 tona droge, koliko prodje godisnje kroz Srbiju. Tu kolicinu je spomenuo ruski ambasador, a ja je nisam izmislio. I varpci znaju najvazniji put droge u Evropi. Brodovima od proizvodjaca do luke u Albaniji, onda sleperima preko Kosova do onih spornih “carinarnica” izmedju Kosova i Srbije. Kada su u pitanju milijarde dolara, svako bi hteo sto vise da zagrabi. Zato se i dize tolika guzva. Nasi politicari bi se hladno odrekli Gracanice, Pecke Patrijarsije, ostalih svetinja i onih 50-ak hiljada jadnih Srba koji zive na Kosovu, ali carinarnica nisu hteli da se odreknu, ni po cenu da ne postanemo kandidati za ulazak u EU. To je glavni razlog, a oni sada mogu navesti i druge, pa i onu laz da su nas uslovili da priznamo Kosovo pre 9. decembra.
Hrvati su usli u EU, a mi jos ni kandidati nismo postali?! Da, ali Hrvati su do sada uhapsili bar pet bivsih ministara i jednog preds. Vlade, a mi hapsimo “sitnu boraniju” iz 6. ili 10. kategorije. Nikada necemo ni postati kandidati, dok i mi ne uhapsimo nekoliko bivsih ili aktuelnih ministara. Kada udjemo u “zlatnu sredinu” na svetskoj lestvici po pitanju organizovanog kriminala, onda cemo postati kandidati, a Kosovo ce otici u drugi plan. Namece se osnovno pitanje, da li neko veruje da ce to aktuelni ministar policije i dir. BIA ikada sprovesti. Za kraj cu citirati poslednji pasus mog clanka, kojim sam pre nekoliko godina konkurisao za Nagradu EU Lorenzo Natali, na njihov poziv. Citiram:
“List “Danas” je bas Petog oktobra objavio moj aforizam: “Ulazimo u zavrsnicu. Crni ima par konja, a beli kraljicu”. Nikada necu zaboraviti tih 24 sata, koje sam proveo u obezbedjenju prof. Micunovica. Tog dana sam bio ubedjen u postenje desetak najvaznijih DOS-ovih lidera, a odavno vidim da je Petog oktobra “crni imao par konja”, a da smo mi (milion obicnih ljudi na ulicama Beograda) bili pravi pravcati magarci. Zreli smo da nam EU uvede Protektorat. Kada sam to javno predlozio aprila 2003. godine na sednici Skupstine DC, dobio sam veci aplauz od 300 delegata, nego Micunovic, Boris Tadic i Batic. I ostali u Srbiji i svetu sada vide da je Protektorat jedino resenje. Sto pre!” (zavrseno citiranje)
Boza Bogdanovic, Bor
‘Obaveza je države je da uvek bude u pozornosti da prepozna njegove pojavne oblike, a nadležni organi efikasno lociraju, liše slobode i procesuiraju učinioce krivičnih dela”, ukazao je Radisavljević.
Obaveza drzave jeste ali zasto onda ta obaveza izostaje pa se bahatost, onesposobljenost i nedostojnost funcionera domacih sudova i tuzilastava sve cesce i vise vidi pred medjunarodnim sudom za ljudska prava u Strazburu.
‘