Odbrana nije negirala da su počinjeni zločini nad nesrbima, naglašavajući, međutim, da Mladić “nije odgovoran”, jer se “ne može povezati” ni sa jednim od zlodela koja mu se stavljaju na teret.
Ratnom komandantu Vojske Republike Srpske, generalu Mladiću (74) sudi se za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
Govoreći o optužbi za genocid i proterivanje stanovništva u Srebrenici, branilac Branko Lukić je rekao da odbrana “ne negira” da je, “na nesreću”, ubijen “jedan broj” muslimanskih zarobljenika.
“Ta ubistva nije naredio general Mladić… niti je bio prisutan kada su počinjena”, rekao je Lukić, podsetiv[i da je i vojni veštak optužbe Ričard Batler (Richard Butler) potvrdio da nije našao nijedno Mladićevo naređenje za ubistva.
Te zločine počinili su, po odbrani, “privatni lokalni osvetnici, snage MUP RS i odmetnuti bezbednosni oficiri”, za šta Mladić “ne može biti krivično odgovoran”.
Svedočenje ključnog svedoka optužbe, oficira VRS Momira Nikolića koji je priznao krivicu za zločin u Srebrenici, advokat Lukić je pobijao tvrdnjom da je “Nikolić prebacio svoju krivicu na Mladića, kako bi bio ranije oslobođen” izdržavanja kazne od 20 godina zatvora.
Lukić je protumačio da ni Nikolić nije svedočio da je dobio Mladićevo naređenje za ubistva.
“Mladić nije bio nigde blizu i ne može odgovarati za zločine Nikolića i ostalih”, podvukao je branilac.
Lukić je tvrdio da su tužioci “povećali” broj žrtava u Srebrenici time što su među njih ubrojali Muslimane poginule u borbama.
“Dokazi pokazuju da je 70 odsto ekshumiranih iz masovnih grobnica bilo u sastavu Armije BiH”, rekao je Lukić.
Po odbrani, stanovništvo Srebrenice nije proterala VRS, već je ono samo odlučilo da napusti tu enklavu.
Osvrćući se na tvrdnju tužilaca da je Mladić zločinima širom BiH sprovodio razdvajanje Srba od Muslimana i Hrvata, Lukić je uzvratio da su, pre izbijanja sukoba, sve tri strane u Kutiljerovom planu “prihvatile razdvajanje kao sredstvo da se spreči rat”.
Ako je separacija bio cilj Srba, onda su, po Lukiću, međunarodni pregovarači poput Kutiljera, Ovena, Stoltenberga i drugih, kao i snage Unprofora, bili “njeni arhitekti”.
“Da li su oni učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu? Naravno da nisu. Ali, ako ste Srbin… onda ste automatski proglašeni krivim”, rekao je Lukić.
Prihvatajući da su u bosanskim opštinama počinjena “oportunistička ubistva” Muslimana i Hrvata, zastupnik odbrane je tvrdio da Mladić nije imao kontrolu nad počiniocima – paravojskama i lokalnim civilima “u haosu rata”.
“Ta dela nisu počinjena po ovlašćenju generala Mladića, niti se sa njim mogu povezati”, rekao je Lukić.
“Pritvorenički centri” za nesrbe bili su pod kontrolom “policije, lokalnih kriznih štabova i vlasti”, a Mladić “nije imao nikakvu ulogu u njihovom delovanju”.
U osvrtu na optužbu o ubistvu oko 150 zarobljenika u logoru Keraterm u avgustu 1992. Lukić je rekao da je izveštaj koji je Mladić dobio, govorio “o legitimnoj akciji policije” u sprečavanju “pokušaja bekstva”.
Sukobe su, po odbrani, započinjali Muslimani, a “nema dokaza da je Mladić odgovoran za pomeranje stanovništva”.
Kao dokaz da genocid nad nesrbima nije bio Mladićev cilj, branilac je naveo da su svi Muslimani koji su položili oružje, “ostali u opštinama pod zaštitom VRS”.
“General Mladić nije monstrum, nego vojnik koji se branio od islamske ratne mašine koju je s lanca pustio Alija Izetbegović, sprovodeći džihad”, kazao je Lukić.
Za mnoge zločine, poput eksplozija na sarajevskoj pijaci Markale, Mladićev branilac optužio je takođe Izetbegovićeve snage.
Pozvao se, pritom, na izjavu svedoka odbrane da je, kao pripadnik Izetbegovićevog obezbeđenja, čuo kako Izetbegović i tadašnji islamski poglavar Mustafa Cerić planiraju “maskar na Markalama i u enklavama”, kako bi se “Muslimani prikazali mučenicima” i izazvala intervencija NATO.
“Izetbegović je koristio stanovnike Sarajeva kao živi štit, tako što je odbijao da im dopusti da napuste grad, a pripadnike Armije BiH je smeštao među civile da pucaju po Srbima”, rekao je Lukić.
Ta dela Izetbegovića, po braniocu, “slična su delima Išlamske države”.
Suprotno tome, general Mladić je naređivao da se “civili štite”, vatra obustavi, a grad demilitarizuje, ali su tužioci “to ignorisali”.
Po braniocu, VRS je u Sarajevu sprovodila “legitimnu i proporcionalnu vojnu akciju” protiv “branjenog grada”.
“VRS je imala malo želje da zauzme Sarajevo… Želela je samo da se osigura od pretnje potčinjavanja”, rekao je Lukić, dodavši: “Bio je to rat u samoodbrani i tako ga je shvatio general Mladić”.
Mladić “nije imao nameru da teroriše” stanovništvo, za šta je, istakao je zastupnik odbrane, dokaz da su brojna primirja kršile muslimanske snage, otvarajući vatru “i iz bolnica”, kako bi Srbe prikazale kao “surove prestupnike”.
“Dokazi pokazuju da je Izetbegović odabrao da masakrira sopstveni narod, kako bi okrivio Srbe… Ratko Mladić ne može biti odgovoran za to”, rekao je Lukić.
Kako je kazao advokat, “general Mladić nije započeo, niti je produžavao rat” u BiH.
“Ratko Mladić i njegova improvizovana vojska suprotstavili su se teroru Alije Izetbegovića i mudžahedina… Nisu imali kriminalni cilj, kako tvrdi tužilaštvo, već su legitimno delovali u odbrani od brojnije armije koja je koristila teror nad njihovim, ali i svojim narodom, za uspostavljanje islamske države”, rekao je branilac Lukić.
Odbrana će završnu reč nastaviti u ponedeljak, 12. decembra.