To pokazuje analiza nevladine organizacije Centar za praktičnu politiku (CPP), kojom su obuhvaćena samo razrešenja i opozivi koji se objavljuju u Službenom glasniku i službenim listovima.
Uvidom Danasa u listu imenovanja i razrešenja, tokom dosadašnjeg rada Vlada Srbije je razrešavala najviše u novembru i martu, po više od 200 službenika, dok je po gotovo 200 smenjeno tokom decembra i februara. Najmanje rešenja o prestanku dužnosti doneto je u oktobru prošle godine – pedesetak.
Prema navodima direktora CPP-a Dragana Popovića, ovi podaci ukazuju na “linearno otpuštanje svih koji nisu iz partija na vlasti na lokalnom i nacionalnom nivou”.
Kako ukazuje, masovne smene obuhvatile su sve oblasti državne uprave, pa se tako smenjuju direktori javnih preduzeća, ambasadori, članovi upravnih i nadzornih odbora, direktori domova zdravlja, škola, centara za socijalni rad, direktori muzeja, galerija, pozorišta, kulturnih centara, biblioteka, članovi školskih odbora, čak i funkcioneri Sigurne ženske kuće u Nišu ili ustanove za izradu tapiserija u Novom Sadu.
“Prema važećim propisima, vlast nema obavezu da obrazloži smene izabranih i postavljenih lica. Međutim, odsustvo obrazloženja i indikativno linearno smenjivanje i postavljanje novih funkcionera ukazuje na odsustvo svake evaluacije i donošenje odluka na osnovu partijske pripadnosti. Ovakva praksa potpuno učvršćuje partijsku državu i ruši vladavinu prava u Srbiji. Nasilnim smenama, bez obrazloženja i bez ocene rezultata rada, uvodi se partijska pripadnost kao apsolutno načelo u upravljanju državom”, napominje Popović.
On ističe da se na taj način istovremeno šalje poruka svim izabranim i postavljenim funkcionerima da rezultati rada nisu merilo i da nije važno kako rade, već da li pripadaju vladajućoj stranci.
“Iako su neke od smena izazvale brojne reakcije stručne javnosti, vlasti u Srbiji nisu reagovale, a stranke vladajuće koalicije javno brane partijsku pripadnost kao vrhovno načelo rada državne uprave. Na mesta smenjenih dovedene su stotine partijskih činovnika, od kojih su mnogi bez ikakvih kvalifikacija za posao koji bi trebalo da rade”, ukazuje Popović.
S druge strane, Transparentnost Srbija je početkom marta objavila da je Vlada do tada od 162 državna službenika njih 148 postavila na položaje bez konkursa, što je suprotno zakonu.
Od formiranja, Vlada je raspisala svega 12 konkursa za ove službenike na najvišim funkcijama ispod ministara i zamenika.
“Vlada Srbije ne samo što je postavljala visoke državne službenike na osnovu člana zakona koji je prestao da važi pre dve godine, već je bez konkursa postavila i direktore novoformiranih kancelarija”, upozorila je Transparentnost Srbija.
Ovakva veliko partijska politika nas je dovela do siromaštva, gde se ne ceni znanje i rad. Ovakvom politikom se učvršćuje diktatura i kompromituje ono što se zove demokratija. Ovakvom politikom se doprinosi razgradnji društva, odlaženju dobrih kadrova van zemlje i insteliranju korupcije i lažnih vrednosti. Stranke u Srbiji zato, nisu demokratske, već liderske, a i njihov patriotizam, posle toliko izbora i laži dolazi u pitanje.