Kao zloupotreba službenog položaja do sada su najčešće kvalifikovane nezakonite radnje rukovodilaca preduzeća. Problem je bio, međutim, što takvo delo ne postoji u zakondavstima mnogih zemalja, a posebno je problematično bilo šta je službeni položaj odnosno njegova zloupotreba u slučaju privane firme.
Zbog toga se sada uvode nova krivična dela – prevara u poslovanju, subvencijska prevara i zloupotreba u postupku javne nabavke, kao i neuplaćivanja doprinosa i drugih propisanih dažbina.
Nova krivična dela, predviđena izmenama Krivičnog zakonika, biće i javno podsticanje na terorizam i vrbovanje i obučavanje za terorizam.
Uvodi se novo krivično delo, omogućavanje zloupotrebe ostvarivanja prava u stranoj državi, kako bi se sprečilo pribavljanje imovinske koristi organizovanjem putovanja građana Srbije u inostranstvo, radi traženja azila.
Predviđeno je i brisanje krivičnih dela klevete i uvrede, a Vlada je obrazloženju navela da predložena dekriminalizacija tih dela protiv časti i ugleda ide za tim da se u potpunosti ukine takozvani verbalni delikt, a da se odgovornost za ta dela u potpunosti utvrđuje u građanskom postupku.
Izmenama Krivičnog zakonika precizirano je izvršenje zatvorske kazne u prostorijama u kojima osuđeni stanuje, odnosno takozvani kućni zatvor.
U parlament su stigle i dopune Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela kojima se utrđuju nadležnosti specijalizovanih državnih organa i za krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi, radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi.
To se odnosi na slučajeve kada pribavljena imovinska korist prelazi iznos od 200 miliona dinara.
Predloženom dopunom Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela preciziraju se pojam imovine, koji se odnosi na imovinu pribavljenu izvršenjem krivičnog dela u Srbiji i inostranstvu, kao i pojam svedoka saradnika, koji se odnosi i na okrivljenog saradnika i osuđenog saradnika, koji su predviđeni novim Zakonikom o krivičnom postupku.
Predložena je i dopuna Zakona o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku kojom bi se proširio krug krivičnih dela za koje se može primeniti Program zaštite.
Dopune Zakona o vanparničnom postupku trebalo bi da omoguće upis u matičnu knjigu rođenih onima koji nemaju lična dokumenta, odnosno nisu u stanju da dostave dokaze na osnovu kojih se može utvrditi njihov identitet.
Kako je navela Vlada, u Srbiji ima oko 6.500 “pravno nevidljivih lica”. Oni nemaju lična dokumenta, niti mogu da ostvaruju svoja osnovna ljudska prava i slobode, a njihovi zahtevi za naknadni upis u matičnu knjigu rođenih često se odbijaju ili se postupak prekida, a podnosioci zahteva upućuju na pokretanje parničnog postupka.