“Od nas se traži da potpišemo sporazum sa privremenim institucijama samouprave u Prištini kojim bismo regulisali međusobne odnose. Od toga Nemačka neće odustati. Taj zahtev je do skora bio skriven, ali sada predstavlja dominantno mišljenje u Evropi, naročito od formiranja sadašnjeg sastava Evropske komisije”, rekao je predsednik Nikolić u prazničnom izdanju “Novosti”.
Zato, kaže predsednik, Srbija prema tom zahtevu koji postaje sve vidljiviji, mora što pre da se odredi novom državnom platformom o Kosovu i Metohiji (KiM).
“Odmah posle prvomajskih praznika platforma bi trebalo da se nađe na stolu predsednika Vlade. Vlada će reći da li je plan ostvariv ili ne. Zatim će ministri formalno da odluče da li će takav ili nešto izmenjen predlog da upute u Narodnu skupštinu. Mislim da ne smemo da se raziđemo po tom pitanju”, rekao je Nikolić.
Prema njegovim recima, suštinska ideja nove platforme jeste da Srbije nikada neće priznati nezavisno Kosovo i da se jasno kaže koje su to granice koje se neće pregaziti, ali i da “svi stanu iza takve politike i da svi znaju da je to Srbija”.
“Vidimo da Priština postepeno formira svoje institucije. Insistiraju na pitanjima koje se tiču i državnosti, a eliminišu srpski uticaj na Kosovu u pogledu vlasništva nad imovinom, energetikom. Ignorišu dogovor o Zajednici srpskih opština. Pokreću se pitanja o ”velikoj Albaniji”. Nema više čekanja”, upozorio je predsednik Srbije.
Nikolić navodi da godinama, sve zapadne sagovornike ubeđuje da postoji opasnost i da svi oni mu odgovaraju da EU nikada tako nešto neće da dozvoli.
“Pitao sam ih – a šta ako Kosovo koje ste priznali i Albanija, organizuju referendum o ujedinjenju. Kako biste ih sprečili”, istakao je Nikolić i dodao da za sada vidi “blag odgovor Zapada”, mada i sumnja u iskrenost onih koji su tvrdili da neće dozvoliti stvaranje “velike Albanije”.
S druge strane Priština tvrdi da je Kosovo nezavisna država i za to imaju podršku zemalja koje su je priznale.
“Za nas je KiM suštinska autonomija u okviru Srbije. Sa takvim pozicijama ne nazire se konačni sporazum (Beograda i Prištine). Ko bi mogao da popusti”, naveo je predsednik Srbije i priznao da se “sve lomi na Kosovu”.
On je napomenuo da je Srbije ispunila uslove za otvaranje 34 poglavlja, ali pregovori (sa EU) ne počinju.
“Da li nam je 35 kosovsko poglavlje nametnuto kako nikada ne bismo ni ušli u EU”, primećuje Nikolić i dodaje da je neko, očigledno, očekivao da će Srbiju voditi ljudi koji će da prihvate nezavisnost Kosova.
Nikoliću se smrklo i nije optimist oko uvjeta za otvaranje poglavlja, a što će tek bit oko uvjeta za zatvaranje poglavlja, pa puta 35. Kada vas je Milošević, zvani Sloba od milja, bacao u trans svojim govorom na Gazimestanu 28.6.1989., onda vam je nebo bila granica. Sada vam se samo pripisuje negativna kamata na negativnu politiku koja je trajala 25 godina. Da ste Hrvatsku pustili da ide svojim putom, odrekli se projekta Velika Srbija i svoje sunarodnjake kojima je Hrvatska domovina, pustili da u miru žive u svojoj domovini, ne zastrašivali ih usta.ama koji će ih doći kl.ti i ne huškali ih da se pobune protiv Hrvatske, ne bi se desila kninska pobuna na Veliku Gospu 15.8.1990. (kada su gosti iz D,A,CS,PL,H panično prekidali godišnji odmor i bježali zbog barikada pred Kinom, preko Bosne kući svojoj) i sigurno bi Božićnim Ustavom HR od 22.12.1990. Srbi ostali konstitutivni narod u Hrvatskoj, a Tuđman bi zbog nesklonosti, u prvom trenutku, svjetskih moćnika prema ideji hrvatske samostalnosti, pomogao (i to iz golog interesa) prešutno i pasivno da Srbija sredi situaciju oko Kosova, koja tada nije otišla predaleko, samo da se izbjegne krvavi sukob u kojoj Hrvatska nije početno imala dobru poziciju. Srbe iz Hrvatske, u kasno proljeće i rano ljeto 1990, dok još niti jedna žrtva nije pala, Miloševićev režim plašio je pojmovima kao napr. šahovnica, „usta.ke“ riječi putovnica, domovnica … , a danas mnogi od njih imaju u džepu tu putovnicu, u ladici domovnica, na obje hrvatski grb sa šahovnicom, nalaze se u otadžbini Srbiji ,u izbjeglištvu, ali bez svoje kuće i domovine Hrvatske, ponajviše zahvaljujući „čoveku koji je mnogima oduzeo osmeh sa lica (o-Slobo-dio ih od osmeha) – Slobodanu Miloševiću – Slobi“.