Jelena Z. (29), u četvrtak uveče, desetak minuta pre ponoći, u žbunju u Ulici Ulofa Palmea u beogradskom naselju Mirijevo pronašla je tek rođenog dečaka i spasla ga sigurne smrti.
Mališana su golog ostavili pored kontejnera gde se skupljaju kučići. Pored bebe su stajali ostaci hrane. Kada sam videla taj prizor, bila sam bukvalno paralisana, kaže Jelena. Ne znam kakva je to majka i šta je moglo da bude u njenoj glavi, pa da tek rođeno dete ostavi na ulici. Da ja nisam slučajno naišla, bebu bi sigurno rastrgli kučići.
“Izašla sam sa drugaricom da se prošetam. Samo što sam odmakla od zgrade u kojoj živim čula sam plač koji je dopirao iz žbunja. Isprva sam mislila da je mačka. Prišla sam žbunu i zaprepastila se”, priča Jelena Z.
Ona kaže da se kao majka deteta od tri godine šokirala i bukvalno paralisala, pa nekoliko trenutaka nije znala šta da radi. “Dete je bilo golo. Na sebi nije imalo ništa. Mrdalo je nogicama i plakalo. Pored njega su bili neka folija i okrajak pice. Nisam mogla da verujem sopstvenim očima. Pitala sam kako je moguće da neko uradi tako nešto. Odmah su mi kroz glavu prošle slike kučića koji stalno prolaze tuda. Nekako sam ipak došla sebi i pozvala Hitnu pomoć”.
Lekari Hitne pomoći su bebi isekli pupčanu vrpcu i prevezli je na Institut za neonatologiju. Direktorka instituta Niveska Božinović Prekajski kaže da je mališan uprkos svemu u dobrom stanju. “Budući da je prevremeno rođena, trenutno se nalazi u inkubatoru i prima dodatnu količinu kiseonika”.
Nešto slično dogodilo se pre nekoliko dana i u Valjevu, kada je u selu Jasenica, u žbunju pored puta, gde se takođe okupljaju psi, pronađen dečak star svega sedam dana. Samo dva dana kasnije policija je pronašla majku A. M. (19) iz Valjeva, koja je čoveku sa kojim živi u vanbračnoj zajednici rekla da je dete umrlo na porođaju. Ona sa njim ima još dvoje dece, od kojih je jedno još ranije smešteno u hraniteljsku porodicu, dok joj je drugo oduzeo valjevski Centar za socijalni rad, kada se otkrilo da je tek rođeno dete ostavila u žbunju.
Stručnjaci sa kojima je Press razgovarao kažu da ne znaju šta je gore – ubiti dete, što je klasično čedomorstvo, ili ga prepustiti sudbini i psima na ovaj način.
Psiohoterapeut Zoran Milivojević kaže da svako ko ne želi dete može da ga se oslobodi na pametniji način. On upozorava da je Srbiji pod hitno potreban telefon na koji će majke anonimno moći da dojave gde su ostavile bebu kako deca ne bi stradala.
Na taj način bi se izbegle ovakve situacije, da se dete ostavi u šumi, gde su psi, a i tako bi ono otišlo u sigurne ruke. U Srbiji je sve manje dece i sve više parova bez njih, koji bi bili srećni da usvoje dete i koji čekaju po više godina na priliku da usvoje dete – priča Milivojević.
Na pitanje da li treba pooštriti kazne za ovakva dela objašnjava da efikasnost kazne pre svega podrazumeva svest ljudi da će biti uhvaćeni.
Vi možete bilo kakvu kaznu da napišete, ali ako ljudi misle da neće biti uhvaćeni, ta kazna neće delovati. Žene koje ovo rade misle da tim postupkom na neki način spasavaju sebi život i ne obraćaju pažnju ni na kakvu kaznu. Svaki ljudski postupak, čak i onaj najbolesniji i najluđi, ima svoju logiku. To rade maloletne ili nezrele osobe, takozvane infantilne majke, koje misle da će dete koje rode dovesti do negativnih posledica, da one više neće moći da žive svoj život, da će ih se porodice odreći ili ih fizički maltretirati. Ali, iako razumem logiku tog mozga, to ne znači da ga ne osuđujem, rekao je Milivojević.
Za ovakva krivična dela predviđene su, inače, kazne od šest meseci do pet godina zatvora. Žene svoju novorođenu decu napuštaju ostavljajući ih ispred tuđih vrata kuća ili stanova, u ulazima stambenih zgrada, u blizini bolnica, prihvatilišta za decu i drugih ustanova, ali i u blizini kontejnera i na smetlištima. Na to ih pokreću različiti motivi – loš ekonomski položaj, gubitak posla ili nezaposlenost, patrijarhalna shvatanja, dugogodišnje zlostavljanje…