Od kada je pred kraj sastanka Saveta ministara EU u ponedeljak nemački državni sekretar Verner Hojer, uhvaćen u novinarsku zasedu dok je pokušavao da diskretno napusti zgradu, kratko rekao da je “Srbija na dobrom putu”, zvanični Berlin na tu temu nije rekao ni reč.
Nije da nije bilo prilike: na sastanku Saveta NATO u sredu, šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele je, u skladu sa ranije izrečenim stavom Severnoatlantskog pakta osudio napade na KFOR, ali je odbio da odgovori na direktno novinarsko pitanje u vezi sa statusom kandidata za Srbiju.
Nemačka kancelarka Angela Merkel mogla je da tokom posete predsednika Tadića Berlinu saopšti šta je rešila, ali to nije učinila, svakako ne javno, a sudeći po Tadićevim izjavama nakon posete, ni tajno.
Merkel je, sa druge strane, za vreme svoje poslednje posete Beogradu, a i posle, dokazala da i te kako ume da kaže u lice šta misli, jasno i glasno, ali ove nedelje je značajno ćutala.
Istina je da je Nemačka tokom prethodnih nedelja i meseci pokazivala priličnu mrzovolju prema proširenju uopšte, a Srbiji posebno, naročito nakon što su nemački vojnici na severu Kosova i Metohije bili ranjeni.
Ti incidenti su se pokazali kao savršen alibi za iskazivanje pomenute mrzovolje koju, međutim, velika većina ostalih članica EU ne dele.
Čak i Francuska, koja je jedno vreme išla ruku pod ruku sa Nemačkom, dala je punu podršku statusa kandidata za Srbiju.
Očigledno je da je Nemačka, nakon što nije uspela da dobije širu podršku za tvrdu politiku prema Srbiji, sada preispituje svoj stav i traži način da ga ublaži, a da pri tom sačuva obraz kancelarke i utisak da Nemačka vodi principijelnu politiku.
Beograd bi joj u tom preispitivanju mogao pomoći tako što bi, kao prvo, u poslednjim satima pred samit pojačao napore da postigne kompromis po pitanju regionalnog predstavljanja Prištine.
Kao drugo, ali ne manje važno, svi politički lideri, a ne samo Vlada, trebalo bi da daju sve od sebe da bar u ovom cajtnotu smire strasti i, najvažnije od svega, da spreče da neki novi incident na severu pokrajine ne da novo opravdanje onima koji misle da Srbiji nije mesto u Evropi.