On je podsetio da su u prethodnih 13 godina, zahvaljujući “Sivoj knjizi”, unapređene 143 administrativne procedure od 281 preporuke.
Đokić je naglasio da “Siva knjiga” nudi konkretna rešenja i jasno ukazuje ko je odgovoran da se do tih rešenja i dođe, te pozvao institucije da nastave sa reformama i da ih ubrzaju.
Naveo je i da najveće opterećenje nije više na Ministarstvu finansija, na šta ukazuje i pad broja preporuka sa nekadašnih 40 odsto na četvrtinu, dodavši da se sve više preporuka odnosi i na Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo zaštite životne sredine.
Đokić je kazao da ovogodišnja “Siva knjiga” donosi 21 novu preporuku, a među 10 prioritetnih su uvođenje zelenih javnih nabavki, uređenje novih oblika angažovanja radnika, ukidanje naknada za konverziju, bezgotovinsko plaćanje svuh taksi i naknada, uspostavljanje registra neporeskih nameta, digitalizacija ozakonjenja, kao i puna primena sistema eAgrar.
Podsetio je i da je prošle godine po sprovođenju reformi iz “Sive knjige” najviše izdvojilo Ministarstvo finanasija, jer je rešilo dve sistemske reforme i preporuke NALED-a – uvođenje e-faktura i e-fiskalizacije, ukazujući da će prva smanjiti papirologiju, a da će druga omogućiti veću transparenost u naplati poreza.
Đokić je naveo i da je Ministarstvo poljoprivrede optimizovalo procedure upisa u Centrlani registar subjekata i objekata u poslovanju sa hranom, da je Ministarstvo zdravlja započelo važnu sistemsku reformu uvođenjem jednistvenog zdravstvenog kartona, a da je Ministarstvo unutrašnjih poslova, razvojem usluge “Plati”, dalo primer ostalim institucijama kako da građanjima i privredi olakšaju plaćanje taksi i naknada bez dokaza o uplati.
Zatim, da je Ministarstvo rada donelo jedan od najmodernijih Zakona o socijalnom preduzetništvu, koji će omogućiti osetljivim kategorijama da izađu na tržište rada, da je Ministarstvo rudarstva i energetike donole niz zakona koji će stvoriti bolje uslove za veća ulaganja u obnovljive izvore energije i očuvanje žaštite životne sredine.
Šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre istakao je da je bolja ekonomska budućnost povezana sa reformama, koje zahtevaju ljude sa planovima i idejama i koji su spremni da idu napred i promene sitauciju na bolje, ukazuju da je NALED “jedan takav igrač koji igra u duhu EU”.
On smatra da su preporuke koje su sadržane u “Sivoj knjizi”, kao i u prethodnim izdanjima, pomogle reforme u Srbiji.
“Ovogodišnje izdanje ‘Sive knjige’ odnosi se na digitalizaciju, transparentnost, vladavinu prava i uslova za bolje poslovanje. Ono što je novo je ‘EU bedž’ kojim su označene preporuke od značaja za pristupanje Srbije EU i koje idu ruku pod ruku sa preporukama Delegacije EU”, kazao je Žiofre.
Naglasio je da otpornost srpske privrede i makroekonomska stabilnost, pokazuju da se stvorila prilika da se ubrzaju reforme i da se reše izazovi poput poboljšanja poslovnog okruženja i ubrzanja digitalizacije, te sprovođenja socijalnih reformi, uključujući i jačanje malih i srednjih preduzeća.
Žiofre je istaka i da postoje izazovi koji moraju da se reše na putu ka napretku, a da je jedan od najvažnijih pravna sigurnost.
Naglasio je da su digitalizacija i zelena privreda pravaci kojima Srbija treba da ide kada je reč o usklađivanju pravnog okvira sa onim u EU.
Ponovio je da EU želi Srbiju kao članicu, zbog čega podržava ekonomski razvoj Srbije i podsetio da će devet milijardi evra bespovratnih sredstava iz evropskih IPA 3 fondova biti potrošeno u Srbiji i na Zapadnom Balkanu.
Regionalni menadžer Međunarodne finansijske korporacije (IFC) Ari Naim istakao je da unapređenje poslovnog okruženja ostaje jedan od prioriteta IFC-a, kao jednog od partnera Srbije u težnji da se obezbede kompetitivnost, produktivnost i inkluzija u privredi i javnoj upravi.
Prema njegovim rečima, IFC je u Srbiji da pomogne u postizanju unapređenja u prekograničnoj trgovini, pojednostavljivanje i digitalizacija poslovnih procesa.
“Preporuke NALED su od ključne važnosti. Dobro je vreme da Srbija, ne samo da unapredi poslovno okruženje, već i da ubrza tempo reforme i iskoristi dobru poziciju da bude lider u regionu, kao i da iskoristi mogućnosti u ‘svetu posle kovida’ za privučenje svežih investicija”, rekao je Naim.
Šefica kancelarije Međunarodnog mometarnog fonda (MMF) u Srbiji Julija Ustjugova naglasila je da je uvođenje eFiskalizacije i eFaktura ključno reforme, jer će olakšati poslovanje, smanjenjem troškova, ali i poboljšati rad uprave, te pomoći smanjenju sive ekonomije.
Prema njenim rečima, “Siva knjiga” daje ključne preporuke koje se poklapaju sa oblastima koje interesuju i MMF pri njegovom angažovanju u Srbiji, kao što je jačanje sistema javne nabavke, promovisanje efikasnije poreske uprave, jačanje transparentnosti, prelazak na zelenu ekonomiju.
Ustjugova je podsetila i da je PCI program MMF-a, koji Srbija trenutno sprovodi, usmeren ka očuvanju makroekonomskoj stabilnosti.
“Period pred nama će i dalje biti nesiguran, ali Srbija je dobro pozicionirana da se suoči sa tim izazovima”, ocenila je šefica kancelarije MMF u Beogradu.
Prema njenim rečima, Srbija je održala privredni rast i makroekonomsku stabilnost u vreme pandemije, što je, navela je, od ključnog značaja za privlačenje investicija i važan preduslov za nastavak reformi.
NALED je danas nagradio pojedince i timove iz javne uprave koji su tokom prethodne godine u saradnji s NALED-om doprineli unapređenju regulatornog okvira za poslovanje i sprovođenju privrednih reformi u Srbiji.
Nagrađeni su i novinari, odnosno mediji, koji susvojim radom pomogli da građani i privreda budu informisani o sprovođenju reformi u Srbiji.
Nagrade su dobili urednik ekonomske rubrike u Tanjugu Anđelko Utješanović i urednica ekonomije agencije Beta Marica Vuković.