Nagli prelazak iz zime u leto, praktično bez proleća, sa temperaturom koja iz minusa za nekoliko dana odleti na plus trideset, pa se iz bundi uskače u šortseve i kupaće kostime, ne ostavlja vremena organizmu da se prilagodi.
Posebno je kritično kad naglo otopli, kaže profesor dr Siniša Pavlović, internista kardiolog iz Kliničkog centra Srbije.
Tada dolazi do pada krvnog pritiska, srce brže počinje da radi, što posebno teško pada onima koji već imaju nizak pritisak. Pospanost, nervoza, glavobolja, gubitak motivacije i energije pogađaju uglavnom mlađe žene, ali i tinejdžere. Posebno su ugroženi stanovnici gradskih sredina, gde su zagrevanje i zagađenje veći zbog gustog saobraćaja.
Profesor Siniša Pavlović kaže da bi uporedo sa promenom godišnjeg doba trebalo prilagoditi i ishranu.
Nažalost, mnogima su lagane, letnje namirnice na pijacama zasad skupe, pa se još drže zimskog režima ishrane. To može da izazove i gastrointestinalne tegobe, probleme sa pražnjenjem creva i bolovima u želucu.
Ni hipertoničari, po pravilu, nisu pošteđeni. Zbog pada pritiska terapija koju uzimaju više im ne odgovara. Takođe i dijabetičari, kojima zbog bolesti ionako trpe svi organi.
U prvih 12 sati promene vremena organizam je najosetljiviji, što posebno osećaju hronični srčani bolesnici i astmatičari, ali i psihički labilne osobe. Kod osetljivijih nekada može da dođe i do šloga, srčanog udara, pa i naprasne smrti.
Akumulacija stresa, uz šokove koje organizam trpi zbog nagle promene vremena, dovodi do trajnog narušavanja zdravlja.
Mnogi to i ne primete, jer se ne posvećuju prevenciji, a lekaru se javljaju tek kada oboljenje uzme maha. Nijedna bolest ne nastaje naglo, samo je na vreme treba otkriti, upozorava dr Pavlović.
Pod uticajem vremenskih previranja i pada atmosferskog pritiska, koji dolazi sa otopljenjem, mogu žestoko da se uzdrmaju i hormoni, kaže dr Miloš Stojanović, internista endokrinolog iz Klinike za endokrinologiju i bolesti metabolizma KCS.
Svaka, pa i najmanja promena vremena, utiče na lučenje mnogih važnih hormona, pa su oni samo u toku jednog dana nekoliko puta na klackalici.
Oscilacije u raspoloženju donosi neravnomerno lučenje serotonina, hormona raspoloženja, a neuravnotežena lučenja kortizola i testosterona kriva su za prehlade, česta preznojavanja, malaksalost i pospanost.
Poštovanjem dnevnog ritma, odlaskom u krevet i buđenjem u isto vreme, i uzimanjem obroka u pravilnim intervalima, mogu se donekle zavarati i olakšati tegobe, kaže dr Stojanović.
Na vremenske promene najosetljivije su žene, tinejdžeri do 15 godina i stariji od 45. Čak 13 grupa hroničnih bolesnika muče oscilacije vremena, a najosetljiviji su reumatičari, astmatičari, kardiovaskularni bolesnici, čiraši i psihički bolesnici.