Mustafa je na konferenciji za novinare u Prištini rekao da je Vlada Kosova odlučna da vodi Kosovo, da je otvorena za ljudske i ustavne odnose sa opozicijom i da opozicione stranke i dalje vidi kao partnere za ispunjavanje obaveza prema Kosovu i njegovim građanima.
“Stoga, ja i danas pozivam opoziciju da dođe u Skupštinu Republike Kosova da razgovaramo o svim pitanjima, jer građani s pravom očekuju da mi rešimo njihove probleme, a ne da se bavimo našim problemima”, rekao je predsednik Vlade Kosova.
Opozicione partije kosovskih Albanaca više od dva meseca blokiraju rad kosovskog parlamenta bacanjem suzavca u skupštinsku salu zahtevajući da premijer Kosova povuče potpis sa sporazuma koji su Priština i Beograd postigli u Briselu, kao i poništavanje demarkacije granice izmedju Kosova i Crne Gore.
Povodom protesta opozicije u Skupštini Kosova, Mustafa je rekao da se ne može naći nijedan slučaj u evropskoj demokratiji da se poslanik služi suzavcem u skupštinskoj sali ili da poslanik napadne premijera bibersprejem, a da pritom tvrdi da se služe demokratskim metodama.
Prema njegovim rečima, to je nasilje koje je kažnjivo i koje su osudili svi građani Kosovaosim grupe huligana.
“Blokiranje i nasilje nisu sredstava za rešenje naših nesporazuma. Mi možemo da sednemo odmah, da razgovaramo, da rešimo probleme bez izazivanja strpljenja jednih i drugih i stavljanja u iskušenje morala naše policije. Svi oni koji su demonstrirali i pokazali nasilje imaju posla sa zakonom, a ne sa politikom”, rekao je Mustafa.
Prema njegovim rečima, formiranje asocoijacije opština sa srpskom većinom (ZSO) nije pitanje lične volje već proizlazi iz zakona koji je izglasan u Skupštini Kosova 2013. godine, podrškom dve trećine poslanika.
“Pa i glasovima onih koji se danas protive uspostavljanju ove asocijacije”, kazao je Mustafa.
Dodao je da je Vlada Kosova omogućila da ustavnost sporazuma oceni Ustavni sud Kosova.
“Svi mi i iz pozicije i opozicije, i advokati, predstavnici civilnog društva, možemo da damo svoje mišljenje, ali je jasno da ni pozicija ni opozicija, kao ni ostali subjekti ne mogu da preuzmu ulogu Ustavnog suda i ne mogu da budu arbitri Ustava”, rekao je premijer Kosova.
Prema njegovim rečima, stoga treba mirno sačekati odluku Ustavnog suda.
Na pitanje da li će nastaviti pregovore sa Srbijom ukoliko Ustavni sud oceni da sporazum nije u skladu sa Ustavom, Mustafa je kazao da je predviđeno da se za najznačajnije faze sporazuma (Prištine i Beograda) traži mišljenje Ustavnog suda Kosova.
“Predviđeno je da se mišljenje Ustavnog suda traži za osnovna načela ovog sporazuma (o ZSO). Ukoliko Ustavni sud kaže da su ta osnovna načela u skladu sa Ustavom mi ćemo tražiti signal za pripremu statuta. Statut koji se pripremi, bez usvajanja, ponovo će biti poslat Ustavnom sudu kako bi Ustavni sud dao svoje mišljenje da li je svaki član Statuta i svaka reč u njemu u skladu sa Ustavom ili ne. I, ukoliko se to uradi, onda će Vlada izdati dekret ili odluku u vezi sa uspostavljanjem asocijacije (ZSO)”, pojasnio je Mustafa.
Ukoliko bude ocenjen kao neustavan, sporazum se neće primenjivati nego će biti vraćen u Brisel.
Mustafa je ocenio da i sporazum o obeležavanju granične linije sa Crnom Gorom ima svoje rešenje.
Nismo imali informaciju o poseti Dikovića
Premijer Kosova Isa Mustafa rekao je danas, povodom posete načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića, da Vlada Kosova o toj poseti nije imala informaciju, te da je to urađeno u direktnim kontaktima Kfora sa srpskom vojskom.
Odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa posetom Dikovića Prištini, Mustafa je kazao da su po osnovu Kumanovskog sporazuma NATO-a sa SRJ iz 1999. godine “ovi kontakti bili direktni kontakti izmedju Kfora i njih, a da je i ono što je potpisano tokom posete bilo ovlašćenje Kfora”.
“Naravno da se nikom od nas nije dopalo da vidimo Dikovića u Prtištini. Želeli bismo da njega vidimo pred organima pravde. Da se prvo rasvetle sve sumnje koje se odnose na njega za zločine njegove jedinice na Kosovu. Ali, sporazum koji je izvršen po ovlašćenju NATO-a je takav i mi tu ne ulazimo u supstancu sporazuma, jer to pripada ovlašćenjima koja su rezervisana za Kfor”, rekao je Mustafa.
Diković je u Prištini, na poziv Kfora, prisustvovao potpisivanju sporazuma o operativnim procedurama posle ukidanja bezbednosne zone letenja između Kosova i Srbije.
Zona zabrane letenja od 25 kilometara je uspostavljena Vojno tehničkim sporazumom NATO i SRJ u junu 1999. godine u Kumanovu i ukinuta je tokom posete generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga Beogradu krajem prošle nedelje.
Poseta Dikovića je naišla na oštre osude mnogih nevladinih organizacija na Kosovu koje su poziv komandanta Kfora generalu Dikoviću ocenili kao ruganje žrtvama rata na Kosovu.
Fond za humanitarno pravo navodi da je Diković odgovoran za ratne zločine na Kosovu 1999. godine, ali je on odbacio te optužbe.