Muškarcima moć, ženama administracija

Iako se prvobitno u političkim krugovima moglo čuti i ime Dijane Vukomanović kao nove ministarke prosvete, šanse da ona bude postavljena na tu poziciju su sada znatno manje, jer je favorit profesor Tomislav Jovanović. Dakle, moglo bi da se dogodi da od 18 najavljenih ministarstava samo dva vode žene – Zorana Mihajlović i Slavica Đukić Dejanović.

To je stanje na centralnom nivou. A na lokalnom? Isto, možda i gore. Muškarci gradonačelnici i predsednici opština. Muškarci predsednici skupština gradova i opština. Muškarci odbornici. Muškarci (velikom većinom) u većima lokalnih samouprava, odborima, čelnim pozicijama u preduzećima… Podaci iz publikacije Uprave za rodnu ravnopravnost „Žene i odlučivanje na lokalnom nivou“, pokazuju veću zastupljenost žena na poziciji načelnika gradskih i opštinskih uprava, kao i među zaposlenima u upravi. Žene su, dakle, manje zastupljene kako u predstavničkim telima (23,9 odsto odbornica), tako i u organima izvršne vlasti (15,17 odsto u opštinskim većima), a i u savetima mesnih zajednica (13,24 odsto). Prikupljanje podataka sprovedeno je na uzorku od 65 (od 168) opština i gradova u Srbiji, tokom januara i februara 2012. godine.

Sonja Liht, predsednica Beogradskog centra za političku izuzetnost, ukazuje za Danas da se statistika obrazovanih žena u Srbiji menja, ali da one i dalje ne zauzimaju ključne pozicije u izvršnoj vlasti – ni u centrali ni na lokalu, „zbog čega je apsurd veći“. Naša sagovornica smatra da rodna ravnopravnost nije ideološko pitanje, već civilizacijsko i naglašava da su muškarci dominantniji tamo gde je moć. „Zbog nedovoljnog učešća žena u vlasti, gubi čitavo društvo“, ističe Sonja Liht.

Dokaz da žene uglavnom „popunjavaju“ administraciju, pokazuje i naše malo istraživanje. Naime, na sajtovima tri grada i jedne opštine koji se nalaze na suprotnim krajevima Srbije, lako se može videti da su žene prilično zanemarene kada je reč o izboru na odlučujuće funkcije. Na zapadu zemlje, u Užicu, gradonačelnik i njegov zamenik, predsednik skupštine grada i njegov zamenik – sve muškarci. Sekretar/ica je, naravno, žensko. Na krajnjem istoku, u opštini Negotin, predsednik je Milan Uruković, njegov zamenik Dragoljub Đorđević, predsednik skupštine opštine i zamenik su, takođe, muškarci. Žene su imenovane na pozicije načelnika skupštinske uprave i zamenika.

Na jugu Srbije, u gradu Vranje, zamenica gradonačelnika Zorana Antića je Bojana Veličkov, ali ona ima čak pet pomoćnika – muškaraca. Vranje ima ženu na mestu sekretara gradskog veća, ali i načelnicu gradske uprave. Gradonačelnik Subotice je Modest Dulić, brat nekadašnjeg predsednika Skupštine Srbije i ministra Olivera Dulića, dok je žena na mestu predsednice skupštine grada, s tim da ima tri pomoćnika – muškarca.

Miloš Đajić iz Centra modernih veština kaže za Danas da je rodna ravnopravnost na identičan način ugrožena i na centralnom i na lokalnom nivou. Kako dodaje, nedovoljna aktivnost lokalnih mehanizama i nedostatak svesti verovatno diskriminaciju na lokalu čine vidljivijom, „što ne znači da se identične stvari ne dešavaju na višim nivoima“. „Napravljeni su pomaci posle donošenja Zakona o ravnopravnosti polova kao i angažovanja Stalne konferencije gradova i opština, ali ta bitka nije završena i važno je svakodnevno podsećati ljude na to da moramo biti jednaki“, ističe Đajić.

Prema njegovom mišljenju, potrebno je davati manje zastupljenom polu – najčešće ženama – šansu, „odnosno važno je da uvedemo mehanizme da osim u predstavničkim telima – skupštini – i u izvršnim organima imamo minimalne standarde o zastupljenosti“. „Postoji opasnost da ćemo se izboriti za minimum standarda od 30 odsto, ali da ćemo opet morati mnogo vremena i energije da potrošimo da bi taj „stakleni plafon“ probili. Najvažnija je edukacija, ohrabrivanje i stvaranje atmosfere da se iskoristi ogroman potencijal žena“, zaključuje Đajić.

U tom smislu, svakodnevno se organizuju razne debate i okrugli stolovi, osnivaju nevladine organizacije, sprovode projekti koji se upravo bore za rodnu ravnopravnost. Natalija Mićunović, direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost pri Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, kaže za Danas da osim predrasuda, razlog za nedovoljno učešće žena u lokalnoj izvršnoj vlasti prvenstveno treba tražiti unutar partija, koje nisu dovoljno učinile na promociji rodne ravnopravnosti. Ipak, naša sagovornica podseća da je Vlada Srbije još 2010. usvojila petogodišnji Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti, „što predstavlja važnu osnovu za uvođenje i poštovanje principa rodne ravnopravnosti u Srbiji“.