U uzrastu do 12 godina ovaj problem više muči dečake. Klinička depresija prisutna je kod tri do sedam odsto mladih, dok se sa ovim problemom bori 15 do 20 odsto adolescenata, pišu Večernje novosti.
Kako objašnjava Ivan Ilić, psihijatar i šef odseka za mlade Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, mladi i adolescenti su u delikatnom razvojnom periodu u okviru koga se psihijatrijska oboljenja javljaju prvi put.
Šizofrenija i bipolarni afektivni poremećaji vrlo često se javljaju prvi put u vreme mladosti – kaže Ilić. – Blagovremeno prepoznavanje stanja i bolesti omogućava i pravovremeno uključivanje terapije, pa se time smanjuje rizik za nastanak komplikacija. Iako nema jasnog pravila, na nastanak tih bolesti može da utiče nasledstvo, sredina, porodica… Ishod nije predvidiv, a skraćivanjem vremena prepoznavanja možemo dosta da utičemo na lečenje i sprečavanje komplikacija.
Period mladalaštva, kaže Ilić, ima sopstvenu vrstu patologije i krize identiteta.
– Razlozi su višestruki – ističe on. – Mlad čovek se suočava sa telesnim i psihološkim problemima, potrebama u društvu, nailazi na niz zadataka koje mora da realizuje, preuzima odgovornost za sebe, svoje zdravlje i odnose. Ovaj proces nije lak i zbog toga taj period ne treba zanemariti, jer može da alarmira na neka psihotična stanja i oboljenja. I sama porodica može biti uzrok krize mladog čoveka, ali njegova kriza može da dovede i porodicu u problem. Zrelost porodice ogleda se baš u tome kako se suočava sa adolescencijom kod dece.
Godišnje više od hiljadu mladih prođe kroz kliniku za psihijatriju, neki od njih dolaze na prve, a neki na kontrolne preglede i psihoterapijske intervencije.
– Najbolja solucija je kada mladi dolaze sami jer nam to samo govori o motivaciji da nešto urade sa sobom i da sebi pomognu – objašnjava Ilić. – Najčešće dolaze sa nekim iz porodice. Ponekad ih dovode profesori, pedagozi, pa čak i sud. Mnogo više je onih pacijenata koji ne dođu na vreme, pa bolest pređe u hroničnu, a oni postaju psihijatrijski bolesnici.