“Ako prema oceni država članica u EU nisu zadovoljni napretkom koji je učinjen u poglavljima 23 i 24, odnosno u oceni implementacije dijaloga, onda ceo pregovarački proces mora da bude zaustavljen”, rekla je Miščević novinarima u Skupštini.
Ona je rekla i da je Poglavlje 35 “prazna školjka”, odnosno da “nema prava i standarda” već da ima samo praćenja i ocenjivanja napretka koji je postignut u dijalogu između Beograda i Prištine i implementacija svega toga što je dogovoreno.
Na pitanje da li je negde definisano u poglavljima šta se dešava sa imovinom na Kosovu ili je to definisano isključivo pregovorima Beograda i Prištine, Miščević je rekla da to nije definisano čak ni dijalogom Beograda i Prištine.
“U ovom momentu to čak nije definisano ni dijalogom između Beograda i Prištine iako je to tema koju smo mi tamo početkom januara 2014. godine rekli da mora postati deo dijaloga, ali u pregovorima sa EU se ne definiše ni tema koja će biti predmet razgovora između Beograda i Prištine, niti načini na koji će biti razrešavano”, kazala je Miščević.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je juče da se od Srbije traži da se odrekne imovine Telekoma Srbije na Kosovu i da Beograd treba do nedelje da se izjasni da li prihvata ili ne prihvata sporazum o telekomunikacijama.
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će o predlogu sporazuma koji je stigao iz Brisela, odlučiti narednih dana i da će odluka biti teška, jer može da ima teške političke posledice.
Poglavlja 23, 24, 35 kontrolna poglavlja u pregovorima sa EU
Tanja Miščević izjavila je i da poglavlja 23 i 24, koja će biti otvorena do kraja pregovaračkog procesa, zajedno sa poglavljem 35 predstavljaju kontrolna poglavlja sa uticajem na čitav tok pregovora o pristupanju Srbije EU.
Miščević je to izjavila na sednici u Skupštini Srbije na kojoj je članove Odbora za evropske integracije upoznala sa modelom monitoringa i izveštavanja za poglavlja 23 i 24.
“Sa Evropskom komisijom dogovoreni su način i dinamika izveštavanja o sprovođenju akcionih planova, informisanje o ispunjenosti usklađivanja normativnog okvira i razumevanje prelaznih merila za poglavlja”, rekla je Miščević.
Srbija će izveštavati Evropsku komisiju o sprovođenju akcionih planova dva puta godišnje, a na zahtev zemalja članica EU dostavljati i vanredne izveštaje, navela je ona i dodala da će sve to biti rađeno uz kvartalne izveštaje o Poglavlju 23 i mesečne o Poglavlju 24.
Prema njenim rečima, sledeći godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, posle ovogodišnjeg, biće predstavljen 2018. godine, dok će u međuvremenu postojati kraći izveštaji za dodatno informisanje zemalja članica EU, što predstavlja dodatni instrument praćenja.
Predsednica Odbora za evropske integracije Marinika Tepić informisala je šeficu pregovaračkog tima da će se kontakt sa kolegama iz Estonije intenzivirati jer je to zemlja koja će naredne godine predsedavati Savetu EU.
Tepić je navela da će Odbor dodatno intenzivirati nadzornu ulogu, posebno nad sprovođenjem mera, kao dodatak internom izveštavanju o napretku i realizaciji akcionih planova.
Članovi Odbora, rukovodioci pregovaračkih grupa za poglavlja 23 o 24 i predstavnici Nacionalnog konventa za EU razmenili su mišljenja o konkretnim pitanjima vezanim za izveštavanje, ali i budućim aktivnostima koje će se naći pored Odborom za evropske integracije.