Miščević: Nadam se da će uskoro biti otvorena tri poglavlja

“Ja se nadam da ćemo ubrzo imati potvrdu termina, znate da se govori o kraju februara i početku marta”, rekla je Miščević novinarima pred konferenciju o odnosima Srbije i Hrvatske “Hrvatska naš sus(j)ed”, u organizaciji Centra za spoljnu politiku.

Ona je dodala da je pored poglavlja 26 o obrazovanju i kulturi Srbija u Brisel poslala i dokumenta za poglavlje 20 o industrijskoj politici i preduzetništvu i poglavlje 29 o carinskoj uniji.

“Mi možemo otvoriti tri poglavlja i jedno zatvoriti na narednoj međuvladinoj konferenciji”, rekla je Tanja Miščević.

Ona je rekla da poglavlje 26, za koje je Hrvatska jedno vreme imala rezerve, spremno da bude otvoreno i zatvoreno “ne zato što je Srbija nešto uradila već zato što su članice EU sada potpuno uverene da Srbija ima potpuno jasne namere da svoje obaveze ispunjava”.

Tanja Miščević je istakla da je Vladi Srbije jako stalo do dobrih bilateralnih odnosa sa susedima, ali da ima otvorenih bilateralnih pitanja koje treba rešavati.

“Ali ono što mi uporno ponavljamo jeste da kontekst pregovora ne sme da bude prostor za rešavanje bilateralnih sporova već se bilateralni sporovi rešavaju zbog svake od država i regiona kao takvog a ne zbog pregovora o članstvu”, rekla je ona.

Ona je rekla da do sada nije bilo toliko direktnih kontakata sa Hrvatskom kada je reč o procesu evropskih integracija, ali da treba imati u vidu da su obe zemlje prošle kroz ciklus izbora što je usporilo tehničke razgovore i bolje upoznavanje sa procesom evorpske integracije Srbije.

“Ja se nadam da ćemo to vrlo brzo prevazići i mi vrlo često govorimo da smo spremni da krenemo u Zagreb i razgovaramo sa kolegama na našem tehničkom nivou o svim tim elementima i poglavljima 23 i 24 o vladavini prava ali i drugim poglavljima za koja nam je potrebno bolje razumevanje i njihovo iskustvo”, rekla je Miščević.

Dodala je da već puno hrvatskih eksperata pomaže srpskim vlastima u različitim segmentima procesa evropskih integracija, kao što je to bio slučaj sa izradom Akcionog plana za poglavlje 24.

Pristupanje Srbije EU i u interesu Hrvatske

Šefica pregovaračkog tima Srbije u pregovorima o članstvu u EU Tanja Miščević rekla je danas da u rešavanju otvorenih pitanja u odnosima Srbije i Hrvatske treba poći od toga da je u najboljem interesu Hrvatske pristupanje Srbije EU a u interesu Srbije članstvo Hrvatske u Uniji.

Tanja Miščević je na konferenciji o odnosima Srbije i Hrvatske “Hrvatska naš sus(j)ed” rekla da Hrvatska u ovom trenutku kontekst pregovora koristi za rešavanje pitanja čije rešavanje jeste u obostranom interesu.

Ona je navela pitanje nacionalnih manjina, arhiva i nestalih, kao i pitanje granica koje bi, kako je ocenila, kao najvažnije trebalo što pre otvoriti.

“Pravi pristup u najboljem nacionalnim interesu Hrvatske bi bilo pristupanje Srbije EU i tačka. Kao što je u najboljem nacionalnom interesu Srbije to što je Hrvatska u članstvu EU. U to duboko verujem”, rekla je Tanja Miščević na skupu koji je organizovao Centar za spoljnu politiku.

Ona je rekla da se na osnovu toga može razviti dobra argumentaciju koja može pomoći u rešavanju bilateralnih pitanja.

Miščević je rekla da Hrvatskoj ne odgovara da na svojim granicama ima države koje nisu u EU, ocenivši da je to skupo i neefikasno, kao što je pokazala migrantska kriza.

“Srbiji odgovara da neko ko je toliko blizu i razume sva pitanja koje Srbija mora da prođe u procesu reformi, može da bude najbolji glasnogovornik zasutpanja članstva Srbije u EU”, rekla je ona.

Tanja Miščević je ocenila da Hrvatska, jer je i sama prošla kroz iskustvo blokiranja pregovora, mora biti svesna da bilateralna pitanja ne treba rešavati kroz blokiranje već pomoću otvorenosti i spremnosti za razgovor.

Ona je rekla i da svaka zemlja treba da na osnovu svojih rezultata i kapaciteta napreduje ka članstvu i da ne podržava ideju da region zajedno treba da ide ka u EU.

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović je rekla na skupu da bi EU trebalo da podrži napredak celog regiona u integracijama kako bi se izbegla nestabilnost.

Joksimovićeva je rekla da je posle 2000. godine bilo napretka u odnosima Srbije i Hrvatske ali da je došlo do zastoja i da odnose dve zmelje opterećuju mnoga nerešena pitanja.

Ona je rekla da je Hrvatska odabrala pristup da bilateralna pitanja rešava u procesu pregovora o članstvu i da to u Briselu i drugim članicama nije prepoznato kao pozitivan proces.

Dodala je da se ne slaže sa konstatacijom da odnosi dve zemlje nikada nisu bili gori, već da postoji problem nedostaka komunikacije na šta su uticali i izbori u obe zemlje.

“U ovom trenutku od formiranja nove vlade mi nemamo još uvek tu vrstu komunikacije otvorene na najivšem nivou”, rekla je ona.

Aleksandra Joksimović je ocenila i da EU treba da stvori institucionalni okvir koji će onemogućiti da se njeni mehanizmi koriste za blokiranje.