Zasad je najizvesnije da će đaci pored srpskog i matematike, polagati i kombinovani test sa pitanjima iz biologije, geografije, istorije, fizike i hemije, jer je takva koncepcija utvrđena ranije usvojenim Pravilnikom o polaganju završnog ispita.
Ministarstvo prosvete treba da reši niz tehničkih pitanja, pre svega koliko dana će se matura polagati, da li će, kao i ranijih godina, biti pripremljeno više kombinacija testova i koliko maksimalno poena će nositi svaki test.
Na završnom ispitu iz srpskog i matematike proveravaće se celokupno gradivo od petog do osmog razreda, a kako će izgledati kombinovani test, u ovom trenutku je nejasno i nastavnicima, ali i učenicima i njihovim roditeljima.
Na predlog Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, NPS je usvojio užu listu obrazovnih standarda za predmete koji će se polagati u okviru kombinovanog testa, tačnije 114, što je trećina ukupnog broja standarda. To praktično znači da na kombinovanom testu neće biti proveravano celokupno gradivo iz biologije, istorije, geografije, fizike i hemije, ali je pitanje kako će nastavnici izabrane standarde „prevesti“ u lekcije iz udžbenika.
Pitanje je i koliko nastavnika razume svrhu standarda i da li umeju da ih koriste u svakodnevnom radu, s obzirom da je obuku o njihovoj primeni prošao manji broj prosvetnih radnika. Situaciju dodatno komplikuje i to što su u osnovne škole ušli i srednjoškolski profesori, koji su postali tehnološki višak, a za njih je ova tema potpuna nepoznanica.
– Nastavnici neće moći da kažu učenicima iz kojih lekcija će biti pitanja na kombinovanom testu, jer će zadacima biti „pokrivene“ sve oblasti koje su definisane obrazovnim standardima. Kada sužena lista standarda za kompozitni test bude objavljena, biće jasno da u njima postoje zahtevi koji se tiču vrlo konkretnih znanja, ali i onoga što se ne uči u jednoj lekciji, već kroz celo školovanje – objašnjava za Danas Srđan Verbić, rukovodilac Centra za ispite u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
On ističe da nastavnici ne treba posebno da pripremaju učenike za kombinovani test, već su u obavezi da rade na ostvarivanju svih 300 standarda koji su definisani za pomenutih pet predmeta. Verbić kaže da je među izdvojenim standardima na osnovu kojih će se praviti zadaci za kombinovani test polovina sa osnovnog nivoa, što znači da će moći da ih reši najveći broj đaka. Na pitanje kada će standardi biti dostupni školama i nastavnicima, Verbić kaže da je to u nadležnosti Ministarstva prosvete.
Pred Ministarstvom je niz dilema koje treba što pre da reši, jer je školska godina počela, a učenici još ne znaju kako će matura izgledati. Stručnjaci smatraju da je bolje praviti samo po jednu kombinaciju testova, jer se tako smanjuje verovatnoća da testovi budu „provaljeni“, a sastavljači zadataka imali bi više vremena da ih što bolje pripreme. U predlogu koji je dobio zeleno svetlo Nacionalnog prosvetnog saveta, predviđeno je da se testovi iz srpskog i matematike boduju sa najviše 10 poena, dok bi kombinovani test nosio maksimum 20 bodova. Pojedini članovi NPS smatraju da bi sva tri testa trebalo da nose podjednak broj poena, ali, kako saznajemo, predlog da distribucija bodova bude 10, 10, 20 upravo je potekao sa Saveta.
Ako ostane rešenje da polovina od ukupnog broja poena na završnom ispitu „otpada“ na kombinovani test, logično je da će u njemu najveći broj zadataka biti iz predmeta koji su u osnovnoj školi bili zastupljeni sa najvećim brojem časova. Od vremena koje bude predviđeno za polaganje male mature zavisiće broj zadataka koje će đaci rešavati iz srpskog, matematike i u kombinovanom testu, kao i način njihovog bodovanja. A o tome bi trebalo da odlučuju stručnjaci iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja.
Još se ne zna da li će učenici imati zbirke za pripremanje završnog ispita, pošto na junskoj maloj maturi zadaci neće biti unapred objavljeni. U Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja već imaju spremne primere zadataka kakvi bi mogli da se nađu na maloj maturi, s obzirom da na uvođenju kombinovanog testa rade nekoliko godina unazad. Jedna od ideja je da primeri zadataka budu objavljeni na sajtu Zavoda, ali će konačnu reč i u ovom slučaju dati Ministarstvo prosvete.