Ljajić: Zahtevi Hrvatske su neutemeljeni

Ljajić se osvrnuo na izjavu hrvatskog zvaničnika da Srbija ne ispunjava uslove za otvaranje pglalja 23 zbog nesaradnje sa Hagom, primene zakona o univerzalnoj jurisdikciji suda za ratne zločine i prava manjina.

“S obzirom na to da sam se godinama bavio svim ovim pitanjima, sa punom odgovornošću mogu da kažem da da je u Srbiji, u oblastima o kojima je govorio Kovač, u proteklih 15 godina ostvaren najveći napredak”, kazao je Ljajić, saopšteno je iz njegovog kabineta.

On je naveo da je u saradnji sa Haškim tribunalom Srbija ispunila sve svoje obaveze kada je reč o izručenju optuženika i kao ni jedna zemlja u regionu isporučila 45 osoba, uključujući tu i bivše predsednike, članove vlade, načelnike generalštaba, najviše predstavnike civilnih i vojnih obaveštajnih službi.

“Podsećam da je saradnja sa Hagom praktično završena u uslovima kada taj sud svojim postupcima i odlukama ni najmanje nije učinio da se ta saradnja olakša”, rekao je Ljajić.

Govoreći o pitanju jurisdikcije suda za ratne zločine Ljajić je ukazao da Hrvatskoj nije smetalo kada je zbog te iste jurisdikcije u Beogradu suđeno optuženima za zločine u Ovčari.

“Sada je ođednom to postalo problem u bilateralnim odnosima, iako više zemalja članica EU imaju iste zakone, sa identičnim nadležnostima kao sud za ratne zločine u Srbiji”, kazao je potpredsednik Vlade Srbije .

On je podsetio da su po pitanju prava manjina sve međunarodne relevantne organizacije, kao što su UN, EU, OEBS, Savet Evrope, Stejt department, konstatovale da je Srbija napravila impozantne rezultate i da je postavila visoke standarde zaštite ljudskih, a posebno manjinskih prava.

“Srbija, kao jedna od retkih zemalja, poštuje kako indivudualna, tako i kolektivna prava manjina, uključujući i pravo na kulturnu autonomiju. To se ne bi moglo reći za mnoge države, uključujući tu i neke članice EU i Hrvatsku”, tvrdi Ljajić.

Govoreći o hrvatskim primedbama u vezi sa zastupljenošću manjina u parlamentu, Ljajić je naveo da Srbija ima odredbu izbornog zakona o “prirodnom pragu”, koji manjinama omogućava ulazak u parlament sa cenzusom od svega 0,4 odsto.

Ljajić je ocenio da ne postoji država u EU koja bezuslovno omogućava svim manjinskim zajednicama ulazak u parlament i da to ne omogućava ni Hrvatska svojim izbornim zakonom.

Potpredsednik Vlade rekao je da Srbija želi najbolje moguće odnose sa Hrvatskom, pre svega ekonomske, jer za to postoji interes privreda obeju zemalja, kao i da hladne glave treba ući u proces rešavanja nasleđenih problema iz prošlosti.

“To se može postići jedino stalnim razgovorima, bilateralnim konsultacijama, traženjem kompromisnih rešenja, a ne ultimatumima, blokadama i pritiscima”, kazao je Ljajić.