Mislim da je vrlo važno prepoznati da smo mi saradnici na istom poslu, samo sa razlicitim kompetencijama i odgovornostima“, izjavila je ona na forumu „Rreforma javne uprave-sastanak partnera“.
Liht je rekla da postoje tri osnovne funkcije koje civilno društvo može da ima u reformi javne uprave, a to su pomoć u izgradnji kapaciteta uprave, zatim u monitoringu i komunikaciji sa građanima.
„Velika prednost civilnog društva je njegova fleksibilnost. Naravno da država ne može tom brzinom da ide u susret novim saznanjima kao što to možemo mi. U vremenu koje je neverovatno brzo, izgradnja kapaciteta je od apsolutno prioritetnog znacaja“, objasnila je Liht.
Govoreći o monitoringu, ona je rekla da tek kad javna administracija bude pod javnom kontrolom ima šanse da ona postane mnogo odgovornija.
„I treće je komunikacija sa građanima. Nije moguća istinska reforma države sa postojećom komunikacijom sa građanima. Sve dok građani ne budu akteri promena, promene će biti parcijalne, a u tome je i odgovornost civilnog društva”, rekla je Liht.
Liht je rekla da kada “razgovaramo o reformi javne uprave ustvari razgovaramo budućnosti ove zemlje, i istakla da podržava ideju o osnivanju Akademije javne uprave.