“Posle 5. oktobra poslao mi je nekoliko pisama u kojima izlaže svoje viđenje najkrupnijih problema sa kojima se Srbija suočava i javno se držao ocena koje je izneo u tim pismima, iako je bilo više nego očigledno da se te ideje suprotstavljaju interesima zapadnih sila. To se može videti u i pismima koje je poslao vodećim državnicima povodom kosovskog problema”, naveo je Koštunica u svojoj knjizi “Zašto Srbija, a ne Evropska unija”, čije su delove objavile Novosti u današnjem broju.
Koštunica je napomenuo da je dugo poznavao ubijenog premijera i da su njih dvojica i pre politike pripadali intelektualnoj zajednici koja iz mnogobrojnih i različitih razloga nije prihvatala brozovski režim.
“Zajedničko nam je bilo jedno, pre svega osnovno demokratsko opredeljenje. Đinđić je najvećim delom zagovarao ideje leve orijentacije, čije je središte bila nemačka filozofija. Moja uverenja bila su utemeljena na političkoj filozofiji koja je državu i uređenje države na osnovu zakona razumevala na konzervativniji način. Na naš kasniji neposredni politički angažman uticale su nesumnjivo ove teorijske razlike”, kazao je Koštunica.
Dodao je da se u politici rukovodio starim načelom konzervativne filozofije koja najveće državničko umeće vidi u povezivanju sklonosti da se sačuva i sposobnosti da se unapredi. Đinđić je, kako tvrdi, saglasno svojim teorijskim uverenjima u radikalnim i što bržim reformama video politički cilj pravljenja moderne države.
“U politici i životu ovakve teorijske razlike, posebno u našim prilikama nedovoljno uređenog i razvijenog društva, poprimile su razmere dva politička puta. Bilo je političkih sporova poput onog oko oduzimanja poslaničkih mandata DSS, koji su dobili oštre razmere. Đinđićev politički stil je bio neposredniji govor i direktnije osporavanje političkih protivnika, tako da su njegove ocene o mojoj politici bile znatno oštrije nego što sam ja govorio o njegovoj politici ili o nekim drugim politikama sa kojima se nisam slagao”, naveo je Koštunica.