Kriza je kulminirala nakon sednice Skupštine održane 5. marta u kasnim večernjim satima, kada poslanici nisu uspeli da izaberu predsednika zbog nedostatka kvoruma. Već narednog jutra Osmani je donela dekret o raspuštanju parlamenta, obrazlažući da su poslanici propustili ustavni rok da ispune svoju obavezu.
„Rok je bio jasan i istekao je u ponoć. Poslanici su imali 23 dana da obave ovu ustavnu dužnost, ali su odlučili da to ne učine. Činjenica da Skupština nije iskoristila sve dane ne menja Ustav niti poništava moju obavezu da raspustim Skupštinu koja nije uspela da izabere predsednika“, poručila je Osmani.
Neposredno nakon donošenja dekreta predsednica se sastala sa predstavnicima opozicionih partija, uključujući lidere Demokratske partije Kosova (PDK) i Demokratskog saveza Kosova (LDK), kako bi razgovarali o mogućem datumu novih izbora. Predstavnici opozicije poručili su da su spremni za izbore, koji bi bili treći parlamentarni izbori na Kosovu u periodu od oko godinu dana.
Međutim, odluka predsednice naišla je na snažno protivljenje premijera Aljbina Kurtija i njegove stranke Samoopredeljenje. Kurti je dekret ocenio kao neustavan i najavio da će konačnu reč o tome dati Ustavni sud.
„Ne možemo govoriti o novim izborima dok Ustavni sud ne kaže svoju reč. Postoji zahtev pred sudom i oni treba da razmotre ovu materiju“, rekao je Kurti.
Premijer Kosova tvrdi da ustavna procedura predviđa da se parlament može raspustiti tek nakon što Skupština sprovede tri kruga glasanja za izbor predsednika i kada treći krug ne uspe da obezbedi potrebnu većinu.
„Raspuštanje Skupštine vezano je za završetak procedure glasanja, nakon tri kruga glasanja. Mi smo tek započeli prvi krug i ni u kom slučaju nismo u trećem“, naglasio je Kurti.
Kabinet predsednice odbacio je ove optužbe. Šefica kabineta Vjose Osmani, Ljearta Holjaj, poručila je da predsednica nije postupala politički već da je izvršila ustavnu obavezu.
„Predsednica je sprovela ono što Ustav nalaže. Da nije donela takav dekret, prekršila bi Ustav“, navela je Holjaj, dodajući da Osmani nema problem da se o ovom pitanju izjasni Ustavni sud i da će poštovati njegovu odluku.
Institucionalni spor dolazi u trenutku kada su institucije Kosova tek nedavno formirane. Skupština i nova vlada konstituisane su sredinom februara 2026. godine nakon dva izborna ciklusa tokom 2025. Na poslednjim izborima u decembru najviše glasova osvojio je pokret Samoopredeljenje, a Aljbin Kurti je treći put preuzeo funkciju premijera.
Mandat predsednice Vjose Osmani ističe 4. aprila, a prema ustavnim pravilima novi predsednik trebalo je da bude izabran najkasnije 30 dana pre tog datuma. Međutim, političke partije nisu uspele da se usaglase oko kandidata, što je dovelo do institucionalnog zastoja.
Ppred Kurtija i deo pravnih stručnjaka osporava dekret Osmani o raspuštanju parlamenta. Oni ukazuju da Ustav predviđa da se Skupština smatra automatski raspuštenom ukoliko u roku od 60 dana od početka procedure ne bude izabran predsednik, ali da predsednik nema ovlašćenje da sam dekretom skrati mandat parlamentu, već samo da konstatuje raspuštanje i odredi datum izbora.
Dodatne polemike izazvala je i inicijativa predsednice Osmani da se promeni način izbora predsednika, odnosno da se umesto izbora u parlamentu uvede direktno glasanje građana. Njen predlog podrazumeva ustavne amandmane, što je u startu otvorilo pitanje pravne održivosti.
Profesor i bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani ocenio je da pokušaji izmene načina izbora predsednika otvaraju ozbiljna pravna pitanja. On smatra da amandmani koji su ranije bili predmet ocene Ustavnog suda ne mogu jednostavno ponovo biti vraćeni u parlamentarnu proceduru bez nove ustavne kontrole. Hasani upozorava i da, čak i ukoliko bi takve izmene bile usvojene, one ne bi mogle odmah da stupe na snagu, jer je prema ustavnoj praksi potrebno najmanje šest meseci da bi novi izborni sistem mogao da se primeni.
Najnoviji razvoj događaja izazvao je reakcije i u međunarodnoj zajednici. Evropska unija poručila je da sa žaljenjem prati političku situaciju na Kosovu i da očekuje odluku Ustavnog suda.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Riho Teras ocenio je da je neuspeh Skupštine da izabere novog predsednika „razočaravajući“ i upozorio da Kosovo ulazi u novu fazu političke neizvesnosti.
„Skupština Kosova nije uspela da izabere predsednika. To je ozbiljan korak unazad. Umesto stabilnosti, Kosovo se suočava sa novom političkom neizvesnošću“, naveo je Teras.
Politička situacija na Kosovu dodatno se komplikuje. Dok deo političkih aktera već priprema teren za mogući novi izborni ciklus, konačnu odluku o tome da li je predsednički dekret Osmani u skladu sa Ustavom moraće da donese Ustavni sud Kosova.
Organizacija koja posmatra izborne procese, Demokratski institut Kosova (KDI), upozorio je da Kosovo ulazi u „situaciju ustavne neizvesnosti“ zbog neuspeha političkih aktera da postignu dogovor o izboru novog predsednika.
U saopštenju objavljenom na društvenim mrežama iz ove organizacije pozvali su Ustavni sud Kosova da ubrzano razmotri predmete koji se nalaze u njegovoj proceduri i da pruži jasno ustavno tumačenje pre nego što započne eventualni izborni proces.
„Nijedan proces koji utiče na funkcionisanje institucija ili eventualne izborne procese ne bi trebalo da se odvija u uslovima ustavne nejasnoće. Svako kašnjenje u takvim tumačenjima stvara pravnu, institucionalnu i političku nesigurnost“, navodi se u saopštenju KDI.