Kosovo, pa Evropa

Iz poruka koje šalju državni zvaničnici o tome da “ni implicitno, ni eksplicitno” neće priznati državnost Kosova, proističe da se Srbija odrekla kandidature u martu i da se, u susret izborima, vodi populistička politika “Kosovo, pa Evropa”, upozoravaju sagovornici dnevnika.

Povodom izjava koje je nemačka kancelarka Angela Merkel dala u ponedeljak na Kosovu, šef kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima Milivoje Mihajlović izjavio je da jedina novost jesu “novi zahtevi Prištini”, dok su Beogradu ponovljeni već poznati uslovi.

On je istakao da je Beograd “i letos te poruke shvatio kako treba”, a da se ponaša u skladu sa svojim “političkim koordinatama”, odnosno Ustavom i Rezolucijom 1244 SB UN.

Merkelova je, što se tiče Srbije, istakla da se očekuje uspostavljanje “razumne robne razmene” s Kosovom i kontrole na prelazima, ali i ukidanje takozvanih paralelnih struktura na severu Kosova.

Mihajlović je, govoreći u ime vlade, istakao da će Beograd primeniti postignute dogovore sa Prištinom, ali da bi ukidanje institucija Srbije “pomoglo etničkom čišćenju Srba iz tog područja”. Ujedno je ponovio stav Beograda da su srpske institucije na severu legalne i legitimne.

Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je da bi bilo lakše i Prištini i međunarodnoj zajednici da prihvate institucije Srbije na severu Kosova, nego što pokušavaju da ih uklone.

“Teško će biti da se to ukloni, jer Srbi paralelnim institucijama nemaju nikakvu alternativu za lokalne samouprave, pogotovo na severu, gde postoje te jedne jedine paralelne institucije. Biće mnogo lakše da ih i međunarodna zajednica i Priština prihvate kao sagovornike, jer druge sagovornike neće imati”, izjavio je Ivanović, ističući da u Srbiji “niko nije čupao kosu i izvršio samoubistvo zbog toga što nismo dobili kandidaturu“.

Da vlast ipak ne namerava da “zauvek“ vodi aktuelnu politiku prema Kosovu, mogla bi da sugeriše izjava ministra odbrane i potpredsednika DS Dragana Šutanovca. On je, potvrđujući da je pitanje ukidanja paralelnih struktura na Kosovu politička prepreka ka dobijanju statusa kandidata, ocenio da toj temi “mora da se pristupi analitično, ali ne jednim rezom“.

“Očigledno je da će Nemačka do kraja insistirati na svojim zahtevima. Reč je o setu obaveza koje Srbija mora da ispuni do marta. Najveći izazov su svakako ukidanje paralelnih institucija na severu Kosova i delimična modifikacija tumačenja Rezolucije 1244. Mislim da i dalje postoji realna opasnost da se kandidatura ne dobije ni do ovog roka ukoliko Beograd odmah ne počne sa ispunjavanjem zahteva”, upozorava Ivan Kuzminović, potpredsednik Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

On ukazuje na to da poslednje izjave iz državnog vrha pokazuju da se Beograd neće odreći svojih “crvenih linija“, a, kako ističe, “izbor je prost: ili crvene linije ili kandidatura“.

“Mislim da će za Tadića rešenje pitanja severa Kosova biti izuzetno težak zadatak, posebno u kontekstu izborne kampanje. Deluje da će u narednih šest meseci politička strategija Srbije glasiti: kampanja za izbore i Kosovo, pa EU. A, to je gubitnička pozicija za zemlju u recesiji, koja u najvećim delom zavisi od te iste Evrope”, rekao je Kuzminović.

Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, navodi da je pitanje statusa kandidata trenutno “otvoreno“ i da će umnogome zavisiti od dinamike odnosa Berlina i Beograda u momentu kada se bude odlučivalo, dakle u februaru i martu.

“Nemačka čvrsto stoji na svojim stavovima, što za Srbiju nije dobro, ali mislim da se može bar početi s rešavanjem onoga što ona traži. To ne zavisi od ustavnog okvira Srbije, već od političke volje. Zvanični Beograd ima volju i želju za sticanjem statusa kandidata, ali su one oslabljene predstojećim izborima, koji dolaze u nezgodnom trenutku za ispunjavanje nemačkih uslova”, ocenila je Bobićeva.