Večernje novosti pišu da će od septembra brigu o „Drugoj šansi“ morati na sebe da preuzme Ministarstvo, jer više neće biti donacije iz pretpristupnih fondova EU. Još se ne zna da li će to postati deo redovnog sistema ili će ostati kao ogled. Upućeni tvrde da ne bi trebalo mnogo da košta, pošto se nastava odvija u postojećim učionicama i predaju nastavnici koji već primaju platu. Tako je bilo, ali je za tri godine potrošeno sedam miliona evra!
“Kao i na mnoge druge projekte, i na ovaj je potrošeno nerealno mnogo para”, procenjuje Milan Jevtić iz Unije sindikata prosvetnih radnika.
On kaže da je novac je trošen na jednodnevne seminare, promotivne materijale, troškove ekspertskog tima, raspisivanje konkursa i odabir škola.
“Nastavnici su bili u obavezi stalno da pišu obimne izveštaje za koje ni dinar nisu dobijali, a neko drugi je uzimao novac za praćenje i analizu”.
On tvrdi i da časovima za odrasle nije ni delimično rešen problem tehnoloških viškova, jer je reč o angažovanju na određeno vreme, a ne o trajnom popunjavanju norme.
Još jedan problem, prema rečima Dragane Jovanović, jedne od nastavnica iz „Druge šanse“, bio je i pogrešan odabir predavača. Tako je seminare iz srpskog jezika držao predavač iz škole za talente, koji nikad nije radio sa odraslima.
“Sve je virtuelno i na birokratskom jeziku zvuči važno, a kada prevedete u realnost, shvatite da iza toga ne stoji gotovo ništa”, smatra Olivera Krupež, nastavnica iz Čačka i predsednica društva za srpski jezik Moravičkog okruga.
“Obrazovanje odraslih u našoj zemlji je već postojalo, a sada je samo preimenovano i raspoređen je novac od donacija”.
Zašto posle tri godine nije objavljena ozbiljna analiza? Prema tvrdnjama mnogih nastavnika, veliki broj đaka u „Drugoj šansi“ postoji samo na papiru, a u učionici se ne pojavljuje.
Projekat je, prema zvaničnim podacima, realizovan u 70 osnovnih škola, gde je upisano 7.100, a školsku godinu završilo 4.750 ppunoletnih đaka.
“Donacija EU utrošena je za rad ekspertskog tima, implementaciju, štampanje materijala i obuku 1.300 nastavnika. Pravila donatora nalažu da ne mogu da plaćaju, recimo, državne službenike, tako da je rad nastavnika finansiralo Ministarstvo prosvete”, objašnjava za Novosti Aleksandra Kokanović, ekspert za komunikacije i vidljivost „Druge šanse“.
Ministarstvo će, dodaje, do septembra doneti odluku kako će biti realizovan ovaj projekat, ali odrasli đaci već mogu da se upišu u školu. Za tri godine mogu da završe osmoletku, ali i da izuče neki zanat.