Ketrin Ešton, sredinom ove godine pošlo je za rukom ono što gotovo niko nije očekivao – u Briselu je okupila zvaničnike iz Beograda i Prištine i uspela da izdejstvuje dogovor koji mnogi već nazivaju istorijskim.
Kada se krenulo sa celom pričom ni većina evropskih zvaničnika nije bila uverena da se može napraviti bilo kakav pomak, ali kako je vreme odmicalo videlo se da lejdi Ešton, za razliku od svojih prethodnika, sprovodi nešto drugačiju taktiku – umesto da nameće sopstvena rešenja, dopuštala je stranama u pregovorima da sami predlažu svoja rešenja, dok je njena uloga bila da objašnjava kako bi ta rešenja mogla da se implementiraju, koji su mogući problemi i šta bi dodatno moglo da se uradi.
Bilo je ovo prvi put u skorašnjoj balkanskoj diplomatskoj praksi da “zaraćene” strane nisu govorile o posrednicima kao o pristrasnim igračima i vrlo rado su od njih tražili pomoć.
Pobeda koju je Ketrin Ešton postigla na Balkanu imala je značajan uticaj na evropsku diplomatsku službu. Osim na pitanju Kosova, Ketrin Ešton se pokazala kao veoma sposobna i u pregovorima sa Ukrajinom, kao i po pitanju iranskog nuklearnog oružja. Ovim je još jednom potvrđeno da kada Evropa govori jednim glasom – a sada je to glas visoke predstavnice za spoljne poslove – tada mogu i da se očekuju rezultati. Baronesa Ešton uspela je da izbegne zamku uplitanja u njene poslove ministara spoljnih poslova zemalja članica EU, što je ranije bio čest slučaj i što je dovodilo do slabljenja pozicije Brisela u međunarodnim odnosima. Ranije nije bilo retko da Nemačka, Francuska, Britanija, Italija, Grčka i druge zemlje, svaka vođena svojim interesima, ubacuje klipove u pregovore očekujući da za sebe prigrabe privilegije i “pobede” konkurente. U isto vreme, privlačeći Ameriku na svoju stranu, Ketrin Ešton je od vašingtonske administracije napravila svog saveznika koji je na sceni bio prisutan baš onoliko koliko je to bilo potrebno – da pogura u ključnim trenucima kada se činilo da bi pregovori mogli doživeti neuspeh.
Upravo zbog svega toga, redakcija Novog magazina u liku baronese Ketrin Ešton vidi ličnost godine jer je postigla ono što drugima prethodnih 20 godina nije polazilo za rukom. U ekskluzivnom intervjuu za naš nedeljnik Ketrin Ešton na nekoliko mesta naglašava da uspeh pregovora nije njen uspeh, nego predstavnika Beograda i Prištine koji su u njima učestvovali i koji su izdejstvovali dogovor.
U svom poslednjem izveštaju u vezi sa napretkom Srbije u evropskim integracijama naveli ste da je Beograd postigao značajan iskorak. S druge strane, pojedine zemlje EU, pre svih Nemačka i Velika Britanija, imaju nešto kritičkiji odnos iznoseći mišljenje da bi dalji napredak Srbije trebalo usloviti potpisivanjem pravno obavezujućeg dokumenta između Beograda i Prištine. Koliko su, po vašem mišljenju, ovakvi zahtevi kontraproduktivni?
Sve zemlje članice EU podržavaju otpočinjanje pregovora o članstvu sa Srbijom, kao i pregovore o sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji sa Kosovom. Jedan od razloga za takav stav je značajan progres koje su obe strane postigle u normalizaciji svojih odnosa. Svi dogovori postignuti tokom dijaloga Srbija – Kosovo obavezujući su.
Implementacija dogovora je teška i za Beograd i za Prištinu. Gde vidite glavne prepreke na tom putu?
Obe strane su veoma ozbiljno prišle procesu implementacije, sa odlučnošću da se odradi sve do krajnjih detalja. Do sada je 50 ljudi iz Beograda i Prištine bilo u našim kancelarijama na dogovorima. Svi detalji su veoma važni i biće potrebno detaljno proći kroz sve njih – a za to je potrebno vreme.
Na početku vaše misije na Balkanu govorilo se da je reč i nemogućoj misiji, ali vi ste uspeli da napravite do tada neviđeni diplomatski udar i za sto dovedete Ivicu Dačića i Hašima Tačija da potpišu dogovor o Kosovu. Koji je bio vaš recept za uspeh?
Dvojica premijera su postigla ovaj dogovor. Oni su pokazali političku hrabrost i odlučnost i želju da dođu do rešenja. Moja uloga i uloga mog tima bila je da im pomognemo u tim težnjama. Bila je privilegija biti deo procesa. To je bio njihov uspeh.
Nije nikakva tajna da je većina ministara spoljnih poslova zemalja članica EU smatrala da je rešenje problema Kosova previše komplikovano i da su vrlo rado vama predali vruć krompir u ruke, očekujući da ni vi nećete imati uspeha. Šta ste radili drugačije u odnosu na svoje prethodnike što je ovog puta dovelo do rezultata?
Tokom celokupnog procesa imala sam punu podršku ministara spoljnih poslova EU – oni su želeli da Evropska unija bude vodeća snaga u ovom procesu i u tome smo uspeli. Uspeh je u odluci dvojice balkanskih političara da rade zajedno – uspela sam da nađem okvir i mesto gde će uspeti da ostvare taj svoj cilj.
U jednom članku stručnjak za Balkan Miša Gleni je napisao: “Nadam se da će vojska političara i birokrata iz nekoliko evropskih vlada koji su radili iza leđa lejdi Ešton u proteklih nekoliko godina skupiti hrabrost i u javnosti istaći njene zasluge”. Vidite li ovaj sporazum i kao svoju pobedu, takođe?
Sve što sam radila činila sam u ime EU. Jedinu pobedu ovde izdejstvovali su Beograd i Priština, ali Evropska unija je značajan igrač u susedstvu koji može još mnogo da ponudi – svoje znanje stečeno u prošlosti, ali i nadu za budućnost.
Veruje se da su vaši bliski odnosi sa doskorašnjom američkom državnom sekretarkom Hilari Klinton bili ključni za pridobijanje američke administracije da ne staje na stranu Prištine. Koliko je bila značajna američka uloga tokom pregovora?
Blisko smo sarađivali sa Sjedinjenim Državama na brojnim pitanjima i oni su u potpunosti podržavali posao kojim sam se bavila – prvo preko državne sekretarke Hilari Klinton, a kasnije preko njenog naslednika sekretara Kerija. Zahvalna sam im na njihovoj nesebičnoj pomoći.