Mnogo koraka napravi obezbeđenje čuvajući najveći park u Beogradu, površine preko 60 hektara. Od 1946. godine je pod zaštitom države, a sada će dodatno biti zaštićen sa 67 kamera koje će nadgledati 20 spomenika od kuturnog značaja i oko 2.450 stabala, piše RTS.
Fizičko obezbeđenje je neophodno na Kalemegdanu jer se tokom sezone, u proseku, mesečno spreči petnaestak krađa i pedesetak puta interveniše zbog narušavanja javnog reda i mira.
“Kamere će biti postavljene do kraja godine, odnosno, puštene u rad, što znači da smo mi sada na nekih 80 odsto grubih radova.To su ogromni poslovi i bitno je da radovi idu planiranom dinamikom”, rekla je Simona Stanković iz JP Beogradska tvrđava.
Na 64 lokacije biće postavljeno 67 kamera visoke rezolucije sa ciljem da se snime i kazne svi koji uništavaju tvrđavu, sede na bedemima, ispusuju grafite ili kradu statue. Najveća šteta je napravljena u maju 2020. godine, kada je u Barutani oštećena rimska statuta iz drugog veka.
“To mi moramo da sankcionišemo i mislimo da ćemo najefikasniji način postići postavljanjem kamera odnosno video-nadzora , jer svaki taj spomenik i skidanje grafita košta. Naše obezbeđenje je tu, radi svaki dan 365 dana, ali postoje stvari koje ne mogu da se spreče jer mi ne naplaćujemo ulaz u tvrđavu”, istakla je Simona Stanković iz JP Beogradska tvrđava.
Nadležni tvrde da će Kalemegdan biti bezbednije mesto za turiste, ali i sve Beograđane, koji ga, čak i kad ne šetaju često tuda, uvek nose u srcu.
Prvi novac za uređivanje Kalemegdana dao je Nikola Pašić, tadašnjih 10 hiljada dinara, a za video-nadzor Grad je sada izdvojio 52 miliona dinara, da Kalemegdan posećuju i buduće generacije.