Kako piše Instagram stranica „poreklo_reci“ jedno od tumačenja je da je reč ,,caballus” pozajmljenica iz staroistočnoiranskog dijalekta, koja je preneta u Italiju putem trgovine konjima između Karpatskog basena, Grčke i Veneta.
Reč ,,caballus” označavala je predmet te trgovine, novu vrstu konja koju su iranska plemena uvela sa stepe. Ovaj fenomen je veoma dobro potkrepljen arheološkim dokazima.
S druge strane, kao što je pomenuto, ovaj naziv kod nas je ostao još iz keltskog doba. Kelti su, naime, naseljavali područje Dunava, Šumadije i Zapadne Morave seleći se ka jugu, pa su za sobom ostavili i toponime. Takođe se smatra da je grčka forma reči caballus – kavallis tešnje povezana sa slovenskim *kobyla.
Ime planine Kablar može se dovesti u vezu sa mestom na kome su održavane svečanosti u čast boginje Kibele, boginje koja je bila personifikacija onoga što je u vezi sa planinom, kamenjem, stenama na uzvišenjima, i zaštitnica, gospodarica konja koji obitavaju na takvom terenu, malih brdskih konja.
Obredne svečanosti su održavane i na dan koji je bio posvećen ovcama i tom prilikom su prinošene žrtve. Čobanin, pastir, ovčar je, prema verovanju, bio mitsko biće, božansko biće i svoju mističnu snagu je prenosio na stoku. Pretpostavka je da se takvo svetilište nalazilo i na planini Ovčar. Na osnovu toga se može govoriti o dualizmu : ovca — konj / za- štitnik ovaca — zaštitnica konja.
Neobični su putevi kako su se ne samo reči, već i njihova mitološka značenja prenosili, a često su ti putevi zaboravljeni.