Kako je rasla Miškovićeva poslovna imperija

Članice “Delta holdinga” (Delta Real Estate Grupa, Delta Agrar Grupa, Delta Distribucija, Delta Sport i Delta Ðenerali osiguranje) bave se agrarom, proizvodnjom hrane, maloprodajom, izvozom, uvozom, zastupanjem inostranih kompanija, distribucijom robe široke potrošnje, prodajom automobila, razvojem nekretnina, finansijskim uslugama i uslugama osiguranja.

Prema podacima kompanije, u prvoj polovini ove godine su ostvareni prihodi od 39,1 milijardi dinara, što je 6,5 odsto više nego u istom periodu lane, i profit od 2,3 milijarde dinara.

U 2011. prihod od prodaje je iznosio 1,42 milijarde evra (uključujući rezultate Delta Maksi grupe do prodaje, jula 2011. belgijskoj grupaciji Delez). Planirani prihod od prodaje za 2012. je 850 miliona evra.

Peta kompanija u regionu

Među 100 najvećih kompanija u Adrija-regionu (koji pored Srbije obuhvata Hrvatsku, Sloveniju, Makedoniju, Crnu Goru i BiH) Delta holding je 2009. bio peta najveća kompanija, na rang listi edicije “Biznis i finansije”.

Kompanija posluje na tržištima Srbije, BiH, Crne Gore, Albanije i EU, Rusije i Švajcarske, a prva je firma iz Srbije, koja je značajno investirala na tržištu EU.

“Delta Agrar” poseduje distributivni centar za voće i povrće u Rusiji. U Crnoj Gori, u Podgorici izgrađen je šoping-mol Delta siti.

Firma Delta sport je ekskluzivni distributer u regionu kompanije Najk, a ima franšizne ugovore sa Kosta kofi za otvaranje kafića u zemljama bivše SFRJ i Albaniji.

Dve decenije poslovnog carstva

Mišković je osnovao kompaniju Delta 4. februara 1991. godine, sa petoro zaposlenih, od kojih su četvoro pripravnici.

Delta je u to vreme trgovala voćem i povrćem i proizvodima drvne industrije, a realizovala je i prve ugovore sa kompanijama Najk i Zeneka. U toku 1991. Mišković je osnovao i prvu privatnu banku – Delta banku.

U periodu od 1994. do 1999. Miškovićeva firma počinje da zastupa italijanski Fijat, švajcarski Nestle, kompaniju Bajzdorf i neke druge strane firme. Zbog sankcija Srbiji, svoje poslovanje širi u Rusiji i Ukrajini. Tada je osnivano i Delta osiguranje.

Od 2000. godine Delta odlučuje da izađe iz posla sa celulozom, a kapital dobijen prodajom Bajkalskog celuloznog kombinata usmerava u investicije u Srbiji. Otvorena je je i prva “Maksi” prodavnica, a snažno se razvija i posao sa nekretninama. Tada Delta kompanija već ima 18.000 zaposlenih.

Kompanija se 2003. useljava u sopstvenu poslovnu zgradu u Novom Beogradu. Kada je Delta banka prodata italijanskoj bankarskoj grupaciji Inteza kapital ulaže u privatizaciju domaćih preduzeća, izgradnju nekretnina, širenje maloprodajnog lanca, otvaranje tržnih centara…

Tržni centri i Belvil

Delta Real Estate podiže prvi šoping mol u Beogradu – Delta siti, a ubrzo i u Podgorici, dok u Beogradu, zajedno sa partnerom Hipo Alpe Adria, za potrebe Univerzijade 2009. gradi naselje Belvil.

Delta Maksi širi maloprodajnu mrežu i uvodi nove prodajne formate, a Delta osiguranje osniva prvi privatni penzioni fond. Tu ulazi u strateško partnerstvo sa Ðenerali grupom, jednom od najvećih osiguravajućih kuća u svetu. Delta postaje i zastupnik španske Zare, kao i svih brendova Inditeksa u Evropi.

Preduzeće Delta maksi, kupovinom maloprodajnog lanca Tropik izlazi i na tržište BiH, otvara prve radnje u Crnoj Gori, dok akvizicijom maloprodajnog lanca Pikadili 2007. godine, širi svoje poslovanje i na tržište EU. U 2008. godini, Delta zapošlava 24.200 ljudi.

Posle prodaje trgovinskog lanca Maksi belgijskom Delezu smatra se da je vrednost imovine u Delta kompaniji bila prepolovljena, a bliski saradnici Miškovića su najavili da će se njihova firma u narednom periodu sve više okretati ka poslovima u agrobiznisu u zemlji i inostranstvu.

Početak razvojnog puta “najbogatijeg Srbina”

Mišković, koga su domaći mediji još pre desetak godina proglasili za “najbogatijeg Srbina”, radnu karijeru je počeo pre oko četiri decenije, najpre u kruševačkoj Jugobanci, a potom u fabrikama Trajal i Župa.

U vreme kad je Mišković bio na čelu Župe, ta fabrika je izuzetno dobro poslovala, bila veoma poznata, a njeni proizvodi traženi širom bivše Jugoslavije i u inostranstvu, jer je proizvodila razne hemijske preparate i otrove koji su imali široku primenu u industriji i poljoprivredi .

Potkraj 1989. godine Mišković je kao jedan “od najuspešnijih socijalističkih direktora” prešao u Beograd, gde je u tadašnjem Izvršnom veću Srbije (srpska vlada) dobio potpredsednički položaj.

U vlasti zaslugom Miloševića

Dobro upućeni u tadašnju kadrovsku kombinatoriku se prisećaju da je lično Slobodan Milošević zaslužan što se Mišković za mnoge neočekivano našao na vrlo visokoj dužnosti u izvršnoj vlasti.

Mišković se, inače, u vreme dok je bio na čelu Župe svojski potrudio da o poslovnim uspesima kompanije koju je predvodio redovno, a to znači gotovo svakodnevno, izveštava i Televizija Beograd u udarnim informativnim emisijama.

Izgleda da je baš pod tom impresijom Milošević odlučio da do tada manje poznatog provincijskog direktora preko noći promoviše u potpredsednika vlade.

Nije se, međutim, Mišković dugo zadržao na važnoj funkciji u izvršnoj vlasti, već je naredne godine odlučio da krene u privatani biznis, kako je kasnije sam objasnio, sa grupom najbližih saradnika i istomišljenika u dva apartmana tada novog hotela “Slavija” u Beogradu.

Kidnapovan, pa oslobođen za 7 miliona maraka

Mišković je Ekonomski fakultet završio u Kragujevcu 1971. godine, javno se nikad nije izjašnjavao o politici koju je Srbija vodila devedesetih godina, a od Srpske pravoslavne crkve dobio je orden Svetog Save.

Posle političkih promena u Srbiji 5. oktobra 2000. godine, Mišković je, kako se tvrdilo u dobro obaveštenim krugovima, uživao podršku nekih od lidera nove vlasti, uključujući i bivšeg ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića.

Početak protekle decenije bio je, međutim, vrlo dramatičan za Miškovića, jer je 9. aprila 2001. godine kidnapovan. Ali već sledećeg dana je oslobođen i njegovim otmičarima je, kako se tada tvrdilo, plaćeno “u kešu” sedam miliona nemačkih maraka.

Neki analitičari su kasnije, nakon ubistva premijera Srbije Zorana Ðinđića u martu 2003, tvrdili da su atentatori na predsednika Vlade Srbije isti oni koji su ranije organizovali i otmicu Miškovića.

Posle epizode s kidnapovanjem Mišković se retko pojavljivao u javnosti, a interesovanje za njegovo poslovanje je opet naglo poraslo 2004. kada je prodao Delta banku italijanskoj finansijskoj grupaciji Inteza.

Poljski časopis “Vprost” je u anketi objavljenoj u jesen 2008. godine vrednost Miškovićeve imovine procenio na više od dve milijarde dolara i svrstao ga na 42. mesto na listi stotinu najbogatijih biznismena srednje i istočne Evrope.

Mišković je u protekle četiri godine nastojao da dalje proširi poslove, posebno ulažući u razvoj trgovinskog lanca Delta Maksi koji je, međutim, prošle godine bio prinuđen da proda belgijskoj grupaciji Delez, kako se nezvanično tvrdilo zbog nedostatka obrtnih sredstava.

Domaći analitičari su, uprkos retkom pojavljivanju Miškovića i javnosti, stalno tvrdili da on ima veliki uticaj na politička zbivanja u Srbiji, a u poslednje vreme se spekulisalo i da mu nisu po volji najnovije akcije Vlade Srbije u raspetljavanju raznih korupcionaških afera.