Južna Koreja je u diplomatskoj sferi još prvog dana rata oštro osudila Rusiju i podržala teritorijalni suverenitet Ukrajine, kao što je to prethodno učinila i 2014. godine nakon jednostrane aneksije Krima od strane Moskve. Seul je još tada podržao mere Evropske unije i SAD-a i uveo strateške mere kontrole izvoza Belorusiji i Rusiji kao vid sopstvenih sankcija. Južna Koreja jee takođe podržala i isključenje sankcionisanih ruskih banaka iz SWIFT finansijskog sistema koje su uspostavile zapadne države. Iako nije zvanično učestvovala u kreiranju mehanizma sankcija usmerene protiv energetskog sektora Rusije, Južna Koreja je ne samo smanjila svoju zavisnost od ruskog gasa za 40% i ruskih naftnih derivata za preko 70%, već je i u kritičnom periodu sredinom 2022. godine odlučila da deo svojih zaliha prirodnog tečnog gasa u znaku dobre volje i solidarnosti preusmeri na evropsko tržište. Na taj način je Seul doprineo Evropskoj uniji da lakše podnese energetski neizmešan period prouzrokovan sankcijama Rusiji i ratom u Ukrajini.
Sa obećanih 2,3 milijarde američkih dolara, Južna Koreja će biti jedan od glavnih partnera kada je reč o obnovi Ukrajine nakon završetka rata. U prvim mesecima rata pre dve godine, Seul je obezbedio 100 miliona američkih dolara pomoći u vezi sa obezbeđivanjem hitne medicinske pomoći, vakcina za decu, generatora električne energije i podrške kada je reč o bezbednosti ukrajinskih nuklearnih elektrana. Vlada Južne Koreje je takođe obezbedila generatore u vrednosti od 3 miliona dolara kako bi pomogla Ukrajini da se izbori sa svojim energetskim izazovima ove zime i učestvovala je u programu UNICEF-a za pomoć ukrajinskim izbeglicama.
Pored humanitarne i finansijske pomoći Ukrajini, gde se Južna Koreja nalazi u samom vrhu najvećih donatora, za opstanak ukrajinske države krucijalnu ulogu je odigralo indirektno naoružavanje ukrajinske vojske, ali i oružanih snaga drugih evropskih država od strane Južne Koreje. Geografska pozicija nije dozvolila Južnoj Koreji da uživa u plodovima „mirovne dividende“ nakon okončanja Hladnog rata koje su uživale evropske države skoro tri pune decenije. Stalni strah od novog rata sa Severnom Korejom, u kombinaciji sa rastućom moći Kine, primorali su Južnu Koreju da nastavi sa održavanjem robusne vojne industrije i enormnih zaliha municije. Dok su se ovi kapaciteti u državama Evropske unije ili Sjedinjenim Američkim Državama smanjivali zbog manjka preke potrebe, Seul nije imao taj luksuz.
Južna Koreja je zbog navedenih kapaciteta tokom prethodne godine, uz posredstvo Sjedinjenih Američkih Država, isporučila Ukrajini 700 000 artiljerijskih granata, što predstavlja više nego sve države Evropske unije zajedno. Ove pošiljke su stizale u Ukrajinu u kritičnom periodu, kada je Evropa još uvek podizala svoje kapacitete za proizvodnju nužnih tipova municije, a nastavak američke pomoći visio je o koncu zahvaljujući paralisanom Kongresu i za pomoć nevoljnoj Republikanskoj partiji.
Prodaja naprednih korejskih oružanih sistema u značajnim količinama drugim evropskim državama omogućila je ne samo jačanje istočnog fronta NATO saveza već i prostor ovim državama da bez redukovanja sopstvenih odbrambenih sposobnosti pošalju stare sovjetske sisteme Ukrajini. Poljska je recimo sklopila ugovore teške 12 milijardi američkih dolara sa južnokorejskim firmama za kupovinu K9 haubica, K2 tenkova, FA-50 borbenih aviona i K239 „Chunmoo“ višecevnih raketnih bacača. Ove transankcije su ne samo od Poljske načinili evropsku vojnu silu već i omogućile vladi u Varšavi da ubrzanom procedurom pošalje svoje teško naoružanje Ukrajini. Poljska će u narednih deset godina značajno uvećati svoje vojne kapacitete kroz kupovinu američkog i korejskog naoružanja, dok se većinski odrekla ostataka sovjetskog arsenala u korist ukrajinske vojske.
Poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Pjongjangu i „oživljavanje“ do tada mrtvog strateškog partnerstva mogle bi ohrabriti Kima da se upusti u još smelije provokacije prema svom južnom susedu, direktno povezujući budućnost inter-korejskih odnosa sa ishodom rata u Ukrajini. Novopotpisani sporazum o uzajamnoj odbrani Severne Koreje i Rusije može se protumačiti i kao volja Moskve da obezbedi naprednu tehnologiju za nuklearne i raketne programe Pjongjangu uz zamenu za artiljerijsku municiju iz magacina ove azijske države. Ovakav ishod događaja bi značajno promenio balans moći na korejskom poluostrvu, i umanjio prednost koju poseduje duo Južna Koreja – SAD.
Zbog toga ne bi trebalo biti iznenađen prisustvom predsednika Juna na obeležavanju 75. godišnjice NATO-a u Vašingtonu, a ni trenutnim naporima korejskog parlamenta da se do kraja godina usvoji legislativa koja bi omogućila direktno snadbevanje Ukrajine naprednim naoružanjem. Seul je podvukao jasnu crvenu liniju: transfer tehnologija koje bi doprinele razvoju severnokorejskog raketnog programa okončaće se sa korejskim krstarećim raketama u rukama Ukrajine. Sa skladištima punim naoružanja i čvrstom namerom da spreči revitalizaciju odnosa između Rusije i Severne Koreje, kao i opasnost od novog Trampovog mandata, mogu učiniti Južnu Koreju jednim od glavnih zaštitnika nezavisnosti ukrajinske države u narednom periodu, iako se tome u javnosti skoro niko nije nadao.