Josipović je pozvao sve da budu čuvari sećanja na ljude koji su poginuli u tom logoru, mestu koje ostaje zauvek u kolektivnom sećanju, iako je stvoreno s ciljem da bude mesto zaborava i stratišta, preneli su hrvatski elektronski mediji.
Josipović je naglasio da se na tom mestu dogodio genocid koji nikada nećemo zaboraviti i koji nikada neće prestati da boli i dodao da su oni koji su želeli da na zločinu stvore Hrvatsku, učinili zlo hrvatskom narodu.
“Zlo treba nazvati pravim imenom, suprotstaviti mu se i ne dozvoliti da se ikada više ponovi”, poručio je on.
Predsednik Hrvatske je naglasio i da sećanje mora biti most koji nas povezuje u praštanju. Upozorio je i da zlo nije nestalo. “Ono je tu, vreba, moramo paziti da se ne vrati i ponovi”, rekao je.
Govor je završio rečima: Čini se da ovaj cvet (spomenik u obliku cveta) najbolje zna koga čuva u svom korjenu – Slava im.
Prisutnima se obratio i premijer Zoran Milanović koji je rekao da mu je u Jasenovcu uvek teško govoriti jer je to podsećanje na zlo u čoveku.
“Ovi zločini nisu bili u ime naroda već u ime države koja nikada nije i neće postojati. Ta država imala je propise koje je prerevnosno počela da sprovodi pre Trećeg rajha i za to nema opravdanja”, naglasio je Milanović.
Upitao je zašto je bilo potrebno ubiti ove ljude, zašto ih nisu mogli pustiti da odu kako su to činili čak i nacisti. “Nikada to neću moći shvatiti. Neću moći shvatiti da se u Hrvatskoj palilo i ubijalo i pre napada Nemačke na Rusiju”, naglasio je Milanović, prenosi HRT.
Rekao je da tako direktno ubijanje i istrebljivanje manjina Evropa nije videla a da se ovde to događalo.
“Ubice i zločinci su odavno mrtvi, međutim oni koji danas šire simpatije prema onima koji su to činili, bude u ljudima zlo”, naglasio je Milanović i poručio da je moderna Hrvatska garant da se ovo zlo više nikada neće ponoviti.
Komemoraciji u Jasenovcu, uz preživele logoraše, osim predsednika i premijera, prisustvuje i predsednik Hrvatskog sabora Josip Leko, kao i predstavnici diplomatskog kora, crkvenih zajednica, nacionalnih manjina, antifašističkih udruženja, gosti iz drugih delova Hrvatske i inostranstva.
Komemoracija se održava u znak sećanja na 22. april 1945, dan proboja zatočenika iz jasenovačkog logora i u počast stradalim i preživelim zatočenicima tog najvećeg koncentracionog logora u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
Kako navodi Hina, u proboj je krenulo 600 logoraša, a preživjelo ih je samo stotinjak. Preostali, koji nisu krenuli u proboj, ubijeni su i spaljeni. Istog dana 1945. počeo je i proboj zatočenika Kožare, dela logora u mestu Jasenovcu. Proboj je preživjelo njih 11.
Koncentracioni logor Jasenovac od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. bio je logor smrti u kojem su ubijani muškarci, žene i deca zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti.
Prema recima profesora dr Srboljuba Živanovica, Komisija za istinu o Jasenovcu je kao nezavisno telo 2008. godine utvrdila da je u Jasenovcu stradalo nešto više od 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i oko 80.000 Roma.
Prema nepotpunim podacima, Komisija je saopštila da je u NDH u logorima za decu, stradalo 42.791 srpsko dete, 5.737 romske i 3.710 jevrejske dece, uzrasta do 14 godina.
Međutim, prema hrvatskim izvorima, do sada je utvrđeno da je na desetak lokaliteta toga logorskog kompleksa ubijeno više od 83 hiljada ljudi, od čega više od 20 hiljada žena, 20.101 dete do 14 godina. Žrtve su bile Srbi, Romi, Jevreji, Hrvati, antifašisti.
Hina navodi da iako Javna ustanova Jasenovac stalno radi na utvrđivanju broja žrtava, “njihov konačan broj ostaće nepoznanica jer su mnogi od logoraša ubijeni čim su dovedeni, pre nego što su bili evidentirani”.
Danas su od logorskih gradevina ostali samo temelji, koji su sačuvani pod zemljom, a njihove su lokacije prema rešenju Bogdana Bogdanovica obeležene humkama i udubljenjima u zemlji.