Ona navodi i da voli da citira Đinđića. “Ja mogu sa nekim da se ne slažem, ali vrlo pažljivo slušam šta drugi govore. Obožavam ljude, poput Đinđića, koji govore pametno i zaista to pamtim”, obrazložila je Tabakovićeva zašto kao funkcioner najveće opozicione stranke citira bivšeg lidera najvećeg političkog rivala.
“Imam divnu arhivu koju rado čuvam, jer mislim, kao i Borhes, da je raj biblioteka u kojoj ste u prilici da sedite i čitate. Kao što u Kuranu piše ‘neka cveta hiljadu cvetova’, ja mislim da je različitost bogatstvo i da je širina u stvari u čoveku koji nekom drugome priznaje vrednost. Nema tog genijalca na svetu koji sam može da uradi bilo šta, već prosto neki sticaj istorijskih okolnosti i nekog rasporeda zvezda pomognu pojedincu da ispliva. Tu mislim na Putina, i na Đinđića”, kaže Jorgovanka Tabaković za Press.
Ona se priseća da joj je Đinđić bio kolega u parlamentu i da nikada nije postojao ikakav problem između njih.
Nismo se sukobljavali, jer smo bili na istoj strani. Zajednički smo se borili za ukidanje poreza na finansijske transakcije, a ja sam u skupštini obrazlagala taj zakon koji smo zajedno radili, navela je Tabakovićeva.
Đinđić je, prema rečima sagovornice Pressa, i tema razgovora na najvišem nivou u SNS.
Pre 9. decembra i pominjanja razloga za nedobijanje statusa kandidata razgovarala sam o tome sa Nikolićem. I u istom trenutku smo pomenuli poslednji intervju koji je Đinđić dao 21. februara 2003. u Banjaluci.
Oboje imamo nedoumicu ili možda strah da javno izgovorimo zašto se u stvari sve to desilo s njim. Tada je Đinđić izgovorio rečenice „nemojte da to postane realnost i posle da mi kažete da je to realnost”, a zatim „i Savet bezbednosti može da prizna, ali to neće da znači da smo mi priznali Kosovo”, kao i „mogu Srbi da imaju potpunu slobodu kretanja na Kosovu, ali to neće značiti da je problem Srbije na Kosovu rešen”.
Za mene su te rečenice predivne, jer sam ja živela na Kosovu i dobro znam kako izgleda kad se neko ne bavi rešavanjem problema i onda samo kaže – pa šta sad da radim, rekla je Tabakovićeva.
Ona je, sa devetogodišnje distance, ocenila i da opozicija nije pružala dovoljno podrške ubijenom premijeru.
djindjic je bio jedan izrazito nepismen covek. Kao ilustracija evo njegove recenice: “nemojte da to postane realnost i posle da mi kažete da je to realnost”. Na prvi pogled ima mozda nekog smisla (mada verlo tesko), a u sustini, potpuno je besmislena i prazna, najbolje receno, bio je nepismen covek. Jedina “vrlina” kojoj se dive oni koji su njemu slicni ili mozda ne tako “dobri” kao on, je sto je bio spreman da proda sve i svakoga da bi usao u zajednicu Gej drzava evropse unije. Znaci bio je jedan obican nepismen covek, koji nije imao nikakvih moralnih i visih ljudsih kvaliteta. Jedino sto je imao, to je bilo, najprostija prostacka racunica, pramo kojoj je bio u stanju da proda sve i sva. Jedan veliki anti-srbin, i izrod.
Samo za jednog zatucanog Srbina,covek koji je doktorirao u Nemackoj moze da bude nepismen..pa se cudite sto Vam nikad nece biti bolje..samo Vi glasajte radikale..Sellam iz Sandzaka
Sramotno je da ova zenetina uopste pominje Djindjica kad su mu sa bine njeni drugari Toma i Aca porucivali da je i Broz copao pre smrti!!! Da li je na pomolu nova deklaracija o nacionalnom pomirenju? Da li smo kolektivno oboleli od amnezije?
Posle Slobodana Jovanovića uSrbiji se nije rodio pametniji čovek od Zorana Djindjića.
G.dja Tabaković pokušava sramno da ulovi neki predizborni poen preko legende koja će u srpskoj istoriji ostati večno upamćena