“Pregovore o pristupanju treba posmatrati kao podsticaj za postizanje ciljeva koje smo sami sebi zadali, a to su unutrašnje reforme, pri čemu je članstvo logična posledica ispunjenosti tih ciljeva”, rekla je ona.
Ona je navela da je članstvo u EU jedan od primarnih spoljnopolitičkih ciljeva Srbije, ali i cilj značajnog broja sektora u Srbiji.
“Energetski sektor bi se više razvijao kada bismo se integrisali i investirali u zajedničke projekte. Poljoprivreda, strateška grana za Srbiju, tek treba da dobije zamajac pridruživanjem EU”, kazala je Joksimović.
Kako je dodala, i saobraćaj bi se više razvio ako se povežemo sa značajnim putevima na evropskom nivou i postanemo deo jedinstvene evropske saobraćajne mreže.
“Čak je i izazove sa kojima smo suočeni, kao što su migracije, lakše rešiti ako delujemo zajedno”, ocenila je ona, dodavši da će Srbija nastaviti da gradi koridore i da rešava brojne izazove, ali i da razvija poljioprivredu.
Jedino pitanje je, kaže ona, da li je bolje da takvi koridori, poljoprivredni proizvodi i srpska rešenja za izazove imaju prefiks “evropski”.
“Ja sam ubeđena da je to u najboljem interesu svih”, naglasila je ministarka zadužena za evropske integracije.
Ona ukazuje i da je jedan od najznačajnijih rezultata Vlade Srbije borba protiv svih oblika diskriminacije i ističe da danas praktično nema manjinskih grupa u Srbiji čiji napredak u izvršenju prava nije vezan za političku odgovornost nekog od članova Vlade.
Upitana kako Srbija vidi sporazum koji je EU u martu postigla sa Turskom o rešavanju izbegličke krize, Joksimović kaže da jedinstvo unutar EU, uz značajan broj strateških partnera izvan EU, pruža najbolje garancije za bezbednost u Evropi.
“Od samog početka krize, Srbija je nudila konstruktivna rešenja, prepoznavši svoju ulogu u okviru jedinstvenog evropskog rešenja, Zadovoljstvo bi bilo veće kada bi sistemsko i institucionalno rešenje u okviru zakona i standarda EU bilo postignuto uz strateško partnerstvo sa Turskom”, zaključila je Joksimović.