Kako piše Press, od ovog virusnog oboljenja na Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije 13. avgusta umrla je žena iz Pančeva stara oko 60 godina.
“Žena je u veoma teškom stanju iz pančevačke bolnice prebačena na Infektivnu kliniku u Beogradu. Kada je prebacivana nije mogla ni da govori. Zasad nije poznato, ali se pretpostavlja da je ona bila hronični bolesnik, čiju je osnovnu bolest ugrozila groznica Zapadnog Nila”, navodi izvor Pressa.
Kako pišu Novosti, svi zaraženi smešteni su na infektivne klinike i njihovo stanje se prati.
Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, do 1. septembra, groznica “Zapadnog Nila” laboratorijski je potvrđena kod šest pacijenata, sa jednim smrtnim ishodom. Glavni simptomi su groznica, mučnina, povraćanje i glavobolja. Najteži slučajevi imaju upalu mozga i moždanih ovojnica. Period inkubacije do dve nedelje.
“Osim jedne osobe sa stalnim prebivalištem u Nemačkoj, ostali oboleli nisu putovali u inostranstvo, u poslednje dve nedelje”, kaže doktor Jelena Obrenović, epidemiolog i šef Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta “Batut”.
Ona dodaje da se radi o ljudima sa teritorije Južnobanatskog okruga i Beograda.
Prosek starosti je od 52 do 82 godine, i svi su imali neuroinvazivni oblik bolesti – meningitis. U referentnu laboratoriju u “Torlaku”, dostavljeni su uzorci 23 pacijenta, koji su smešteni na infektivnim odeljenjima. Sumnja je odbačena kod pet slučajeva, a 12 osoba je najverovatnije zaraženo. Neki od ovih pacijenata boravili su u Grčkoj, Makedoniji i Crnoj Gori.
Prema rečima doktorke Obrenović, za sada ne postoje elementi koji bi ukazali na eventualno epidemijsko javljanje bolesti, već se radi o sporadičnim slučajevima.
“Sezona aktivnosti komaraca je pri kraju, a u narednom periodu, u saradnji sa drugim institucijama, sprovodiće se aktivnosti kako bi narednu sezonu dočekali spremniji”, kaže ona.
Osnovni način prenošenja bolesti izazvane virusom Zapadnog Nila jeste ubod zaraženog komarca. Oni se inficiraju prilikom sisanja krvi obolelih ptica. Virus se ne prenosi među ljudima putem kontakta.
Kako kaže naša sagovornica, groznica “Zapadnog Nila” spada u preteće bolesti u Evropi, čija je učestalost u poslednje dve decenije porasla. Klimatske promene, intenzivan međunarodni saobraćaj, češće izlaganje ljudi divljim životinjama i komarcima samo su neki od razloga za nastanak i širenje ove bolesti.
Ministarka: Nema bojazni od epidemije
Ministarka zdravlja Slavica Ðukić Dejanović izjavila je danas da nema opasnosti da će se u Srbiji razviti epidemija izazvana virusom sa Zapadnog Nila koju prenose tigrasti komarci.
Ðukić Dejanović je naglasila da obaveštavanje javnosti o tome treba da bude realnim informacijama, bez tendencije da se pravi panika.
“Nema naznaka, ni parametara da će se razviti epidemija”, rekla je ona gostujući na TV Pink, povodom navoda medija da je u Institutu Torlak potvrđen virus sa Zapadnog Nila koji prenose tigrasti komarci i da je zaražena 21 osoba, a jedna preminula.
Ona je precizirala da je virus ustanovljen kod 21 osobe, ali da ga neuporedivo veći broj ljudi nosi. Prema njenim rečima, 80 odsto bolesti odvija se potpuno asimptomatski, a u 20 procenata reč je o lakim simtopmima male temperature i malaksalosti.
“Od 2010. godine mi imamo ovaj virus koji komarci prenose”, istakla je ona i upozorila da bi onaj ko posumnja da bi mogao biti i jeste zaražen trebalo da se javi lekaru, jer i ova bolest, kao i svaka druga, može imati tešku formu.
Ona je rekla da vakcine nema i da je suština u tome da se vodi zdrav život, a da bi nadležne službe trebalo da obavljaju zaprašivanje protiv komaraca.
Ðukić Dejanović je istakla da nadležna komisija sada analizira cenu svih lekova, da se stanje u zdravstvu zajednički mora popraviti i da se percipira da je stepen korupcije u zdravstvu najveći, iako 98 odsto ljudi u zdravstvu radi krajnje stručno i savesno.
Ona je dodala da neće biti štrajka u zdravstvu koji je bio najavljen za 1. oktobar i da je povećanje zarada od dva odsto pretočeno u mogućnost da se oni koji rade u domovima zdravlja različito nagrade, a da niko neće dobiti platu manju od dosadašnje.
Ðukić Dejanović je ocenila da su bolji koraci u zdravstvu mogući ako se primarna zdravstvena zaštita javnog zdravlja podigne na viši nivo, da je potrebno sprečavanje bolesti, rana dijagnostika i kvalitetno lečenje.
Sad ce i za ovo da nam prodaju vakcine,svaka cast svake godine ste sve bolji i bolji…!