Janković je u izjavi dostavljenoj medijima navela da, i pored toga što postoji dobar zakonodavni okvir, pritužbe upućene Povereniku ukazuju da je diskriminacija osoba sa invaliditetom najuočljivija u oblastima obrazovanja, rada i zapošljavanja, života u zajednici, jednakosti pred zakonom, pristupu uslugama i informacijama.
Ona je podvukla da su veoma važni dobri antidiskriminatorni zakoni i njihova puna primena.
Poverenica smatra da je neophodno reformisati sistem koji se odnosi na lišavanje poslovne sposobnosti osoba sa intelektualnim i psihosocijalnim invaliditetom.
“Kod nas se postupak uglavnom zasniva na potpunom lišenju poslovne sposobnosti, dok je delimično lišenje i dalje izuzetak. Takva praksa protivna je međunarodnim dokumentima i standardima”, tvrdi poverenica.
Ona je kao dobar primer navela novi Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom kojim bi se u upotrebu uveo pečat sa ugraviranim potpisom osobe koja ima trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja ili bolesti.
“Na taj način oni bi bili u mogućnosti da se svojeručno potpišu prilikom ostvarivanja nekog prava ili usluge”, objasnila je Janković.
U praksi, kako je dodala, osobe sa invaliditetom često su onemogućene da ostvaruju svoja prava ili su stavljene u nepovoljniji položaj u odnosu na druge, a naročito je izdvojila žene i decu sa invaliditetom koji su često žrtve višestruke diskriminacije.
Zato je, zaključila je, neophodno kontinuirano unapređivanje mera koje bi njihov svakodnevni život učinile normalnim i bez prepreka.