“U trenutku kada je uspostavljen konsenzus vodećih država o kandidaturi postalo je izvesno da će do nje i doći. To je jedna od najvažnijih pouka i to treba da bude poruka za naredni korak, a to je dobijanje datuma za početak pregovora, pre svega sa uslovima koje je postavila Nemačka”, rekao je Varga za Novi magazin.
Kako ističe, druga pouka je da bilateralne probleme ne valja gurati pod tepih: “Ne želim da kažem da je Rumunija u pravu ili da je u pravu Srbija, ali nesporno je da smo morali izbeći situaciju da ovo pitanje bude postavljeno u ovako važnom trenutku. Postojao je i vremenski i s vaki drugi okvir da se to reši ili dase krene s rešavanjem, da se urade neki koraci.”
Na sreću Srbije, dodaje, mađarski problem u vezi sa restitucijom i rehabilitacijom prevaziđen je u decembru, dodaje Varga, podsećajući i da je to moglo blokirati kandidaturu. Treća pouka se odnosi na baltičke zemlje i Poljsku koja nije zadovoljna preteranom prisnošću Srbije i Rusije.
“Nije nemoguće sa ovim diplomatskim prioritetima sa četiri stuba spoljne politike ući u EU, ali će to naići na veliki otpor pojedinih grupa država u EU koje nemaju dobre odnose sa Rusijom. To je nesporno i mnogo bi bilo lakše i jednostavnije ukoliko bi Srbija postala jedna zapadno orijentisana država jer bi to moglo da doprinese ubrzanju evropskog puta”, zaključuje Varga
Sonja Liht: Ozbiljniji ugled Srbije
Kao što je Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju uspostavio prvi ugovorni odnos između EU i Srbije, tako je kandidatura neka vrsta “političkog ugovora” između Unije i naše zemlje, navodi Sonja Liht za Novi magazin.
“Odobravanjem statusa kandidata Srbiji se otvaraju vrata za zajednicu evropskih država, potvrđuje se želja i namera članica Unije da nas, posle ozbiljnih i za nas suštinski važnih pregovora, prime u svoje redove. Nedavno je ministar spoljnih poslova jedne od zemlja članica rekao da će Srbija tokom ove nedelje imati “randevu sa istorijom”. Iako zvuči možda i pomalo melodramatično, lično sam uverena da je ta konstatacija u biti tačna”.
Prema njenim rečima, status kandidata obezbeđuje Srbiji ozbiljniji ugled u svetu, šalje poruku da smo zemlja koja je dosegla određeni nivo stabilnosti i političke ozbiljnosti. “Dakle, zemlja u koju vredi i ulagati i koju treba staviti na mapu saradnika – političkih ekonomskih, kulturnih”.
Sonja Liht ističe i da status kandidata sa sobom donosi i obaveze. “Ako dozvolimo sebi da i dalje kasnimo u sprovođenju neophodnih promena, ako ne budemo dovoljno ozbiljni u sprovođenju dogovorenog, ako ne uspemo da se još ozbiljnije borimo protiv korupcije i ostalih oblika kršenja vladavine prava, ako budemo spori u primenjivanju zakona, onda kandidatura neće doneti očekivani boljitak”.
Predrag Novikov: Novi talas reformi
Za šefa vojvođanske kancelarije u EU Predraga Novikova dobijanje kandidature i početak pretpristupnih pregovora Srbiji otvaraju vrata za novi talas reformi i snažniju modernizaciju zemlje.
“Verujem da je strateško nastojanje za institucionalnim povratkom evropskom civilizacijskom i kulturnom prostoru racionalna, a ne emotivna odluka”, kaže Novikov za Novi magazin. Podsećajući da je kroz istoriju veća bliskost Srbije sa Evropom značila i udaljavanje od konflikata, tenzija, nasilja, bede, Novikov ističe uverenje da je vest okandidaturi “prekretnica koja će nas usmeriti ka novom ekonomskom razvoju, punom korišćenju razvojnih fondova, usmeriti više ka zemaljskoj sadašnjosti i budućnosti, a manje na nebesku prošlost”.
“Vojvodina će postati značajan evropski motor cele zemlje i već danas mogu najaviti da ćemo biti prisutni u svim evropskim prestonicama i na svim mestima gde se donose odluke od značaja za celu zemlju i Pokrajinu”, kaže Novikov.
Prema njegovim rečima zemlja sa relativno ograničenim tržištem kao što je Srbija mora biti usmerena, teško je kretati se levo-desno, napred-nazad: “Ukoliko se usmerimo proces koji je pred nama biće efikasniji, ako to ne učinimo razvući će se na deceniju i više. Praksa je pokazala da su zemlje i regije koje su bile najbolje pripremljene najbolje i iskorišćavale šanse koje su otvarale na daljem evropskom putu”.
Vojvodina je, podseća Novikov, prošle godine dobila 160 evropskih projekata, a sada lestvicu podiže još više. Komentarišući učinak predstavljanja poljoprivrednih i energetskih potencijala u ponedeljak, Novikov kaže da je to bila prava prilika u pravo vreme.
“Status kandidata definitivno otvara fondove za poljoprivredu i ruralni razvoj. Kakve su mogućnosti dovoljno je da vam kažem da je nedavno jedna holandska firma napravila istraživanje o kvalitetu zemljišta čiji su rezultati pokazali da je tlo u Vojvodini 35 puta manje zagađeno nego u nekim oblastima Holandije”, kaže Novikov, uz upozorenje da se “ti potencijali neće sami iskoristiti” i da “moramo imati na umu da nam se otvara tržište od 500 miliona potrošača”.