Srpska napredna strankaulazi u ovu kampanju sa velikom prednošću u odnosu na konkurente i na osnovu dosadašnjih rezultata istraživanja može se očekivati da će na ovim izborima ostvariti rezultat sličan onom iz 2014. Ipak, u odnosu na 2014. sada ćemo imati nešto drugačije koalicije na strani opozicije, što može dovesti do situacije da SNS ima manji broj poslanika u Skupštini, čak iako dobije veći broj glasova nego tada, kaže za Novi magazin direktor istraživanja IPSOS-a Marko Uljarević i dodaje: „Ilustracije radi, Dveri i DSS su 2014. ostale van Skupštine, a zajednički izlazak na ove izbore će im verovatno omogućiti da pređu cenzus. Slična situacija je i sa koalicijom LDP-a i SDS-a. Obe stranke pojedinačno ne bi imale velike šanse da pređu cenzus, dok će im to u koaliciji biti značajno lakše. Dalje, nikako ne smemo zaboraviti da je SRS jedno bez Vojislava Šešelja, a sasvim nešto drugo s njim u kampanji. Međutim, formiranje koalicija još nije gotovo i pitanje je u koliko kolona će opozicija ići.
*A Vojvodina?
U Vojvodini je nešto drugačija situacija i tu će, pre svega, rezultat Saveza vojvođanskih Mađara i LSV-a uticati na slabiji rezultat ostalih stranaka. Kako sada stvari izgledaju, SNS će imati i u Vojvodini najveći broj glasova, ali je pitanje s kim će morati i hteti da formira pokrajinsku vlast.
*“Beli listići” su 2012. bili hit tema, a stalno se govori se i o “spavačima”. Kolika će biti apstinencija?
Iako se o mogućnosti raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora već duže vreme govori, još je rano za procene izlaznosti. Na izlaznost će uticati sama atmosfera u kojoj će se odvijati kampanja, ali mogu uticati i koalicije koje će učestvovati na izborima. Obično na izbore izađe između 3,5 i četiri miliona građana, ali kako će ovog puta istovremeno biti održani lokalni, pokrajinski i parlamentarni izbori, možemo očekivati veću izlaznost nego na izborima 2014. godine.
Čini mi se da je broj apstinenata više-manje konstantan; između četvrtine i petine građana Srbije kaže da sigurno neće izaći na izbore, a u ovom trenutku imamo i oko 1,3 miliona “neopredeljenih” – odnosno onih koji bi izašli na izbore, ali nisu odlučili za koga će glasati. Neopredeljeni birači se veoma često pogrešno svrstavaju u one koji čekaju “treću opciju” – neku novu snagu koja će se pojaviti i mobilisati značajan broj građana. Svakako da među tih 1,3 miliona ima i onih koji bi rado videli neku novu ponudu, ali većinu čine oni koji se dvoume za koga će glasati od postojećih lista ili koalicija. Tokom kampanje 2014. što smo bili bliži izborima, broj neopredeljenih se smanjivao iz dana u dan, ali su se oni distribuirali tako da nisu uticali na krajnji rezultat. Naravno, neće se ni svih 1,3 miliona na kraju pojaviti na izborima, ali značajan broj hoće.
*U postojećem parlamentu nema političke grupacije bez predznaka “proevropska”. Sva je prilika da će u narednom biti. Kakve su šanse SRS i DSS/Dveri da uđu u parlament?
Svakako veće nego na prethodnim izborima. Tada je bilo jasno da se DSS i Dveri bore za deo sličnog biračkog tela, pa je rast Dveri doveo do pada DSS-a. Iako se na osnovu ocena koje birači tih stranaka daju liderima koalicionih partera čini da kod jednih i drugih birača postoji određena doza animoziteta prema zajedničkom nastupu, čini se da udruženi, za sada, drže sebe iznad cenzusa, a uz to neutrališu i rizik da tokom kampanje, boreći se za iste birače, ostanu izvan Skupštine.
Sama činjenica da će Vojislav Šešelj biti prisutan u kampanji značajno uvećava šanse SRS da pređe cenzus.
Ono što u ovom trenutku ne znamo jeste koga ćemo sve imati od stranaka i koalicija desno orijentisanih na izborima. Obično se kandiduju još neke manje stranke sa desne strane koje mogu uticati na krajnji rezultat kako SRS-a, tako i DSS/Dveri. Konačno, kao vanparlamentarne stranke one nisu privlačile veliku pažnju konkurentskih stranaka, a u kampanji će biti svakako i sučeljavanja koja mogu i pogoršati, ali i poboljšati njihov rejting.
*Nije novi DOS, stalni je izgovor stranaka levice i levog centra koje teže zajedničkom nastupu. Može li se govoriti o najboljoj formuli?
Prvo, nisam siguran da možemo govoriti o programskom okupljanju opozicionih stranaka u Srbiji jer su se one koje su nastajale deobom DS-a prilično različito profilisale. O programima se ionako mnogo manje govori nego o liderima i poverenju građana u njih, tako da su kampanje nužno personalizovane, a to stvara teškoće u dogovorima koalicionih partnera o načinu sopstvene promocije.Sa druge strane, tačka okupljanja može biti suprotstavljanje Vučiću, ali samo taj razlog neće dati spektakularan rezultat. Nikako ne treba zanemariti činjenicu da u ovom trenutku imamo značajno veći broj ljudi koji o njemu imaju povoljno mišljenje u odnosu na one koji o njemu misle negativno.
Na kraju, stranke se najčešće odlučuju na koalicije kada očekuju neki sinergijski efekat od zajedničkog nastupa, ili kada žele da umanje rizike tokom kampanje. Čini se da na ovoj strani koalicije, za koje sada imamo naznake da će se formirati, to rade da bi, pre svega, obezbedile sebi mesto u parlamentu. Rekao bih da se radi o racionalnom pristupu u kojem su razlike ostavljene po strani da bi se osvojio dovoljan broj glasova za ulazak u Skupštinu.
*Konstanta svih izbora je dominacija lidera. Hoće li se “sigurica” ponoviti i šta to govori o potencijalu stranaka?
Ako se gleda samo taj indikator, Vučić ima prednost u odnosu na ostale lidere jer značajno bolje stoji od svih ostalih, nije za potcenjivanje ni broj onih koji daju prednost njemu u odnosu na ostale lidere, a ne glasaju za SNS. Drugim rečima, najveći rezervoar glasova koji se može privući samo na osnovu imidža i mišljenja o lideru ima SNS.
Za razliku od 2014. godine, ovog puta imamo i lokalne izbore, pa će na krajnji rezultat značajnije uticati i stranačka infrastruktura koja će biti motivisanija da više doprinese.
*Kome više odgovaraju odvojeni izbori i zašto?
Istovremeno održavanje svih izbora može pozitivno uticati na bolji rezultat SNS-a u Vojvodini i na lokalnim izborima, a slično može biti i sa rezultatom SPS-a u Vojvodini. Problem će imati manje stranke sa lošijom organizacionom strukturom. Na kraju, problem mogu imati i stranke koje odluče da u različitim formama izlaze na izbore na republičkom ili pokrajinskom nivou.
Odvajanje izbora predstavlja neracionalan predlog sa aspekta potrošnje budžeta, pri čemu bi to donelo problem većini stranaka s obzirom na njihove loše finansijske situacije. Sve u svemu spajanje, makar sa finansijskog aspekta, odgovara svima, razdvajanje – nikome.