Na skupu je predstavljen i novi predsednik Aleksandar Ljubomirović (21), ali o dvodecenijskom učinku OSSI uoči značajnog dana Novi magazin je razgovarao sa dosadašnjim predsednikom Aleksandrom Jakovljevićem.
Šta su ključni uspesi, prvo je pitanje. “Nostrifikacija diploma i činjenica da danas imamo neuporedivo lakši i jednostavniji sistem da naše diplome budu priznate. Druga stvar, a možda i prva je to što postojimo”, kaže Jakovljević i objašnjava: “Ne postoji druga mreža od deset hiljada naših studenata u inostranstvu, samo tri zemlje u svetu imaju takav mehanizam umrežavanja. Sama činjenica da je OSSI istrajao 20 godina naš je najveći uspeh”!
*Koliko studenata okupljate?
Imamo pristup do deset hiljada, na različite načine, kroz naših 16 ogranaka, društvene mreže i našu bazu podataka, što je polovina od ukupnog broja studenata u inostranstvu.
*Ako uzmemo da je ciklus studija četiri godine, o kom broju onih koji su prošli kroz OSSI govorimo?
Veliki broj ljudi je studirao i studira u inostranstvu, ne bih licitirao, ali 6-7 hiljada godišnje. To je neverovatan kapacitet, ogroman potencijal koji ne koristimo dovoljno, ali bitno je da smo mi kao organizacija uspeli da neke od tih ljudi ponovo približimo, da rade i pomažu OSSI-ju, ali i da imaju osećaj da pomažu Srbiji i kad su u inostranstvu.
*Vi ste lično studirali i potom radili u inostranstvu, pa ste se nedavno vratili i menadžer ste u NALED-u. Prvo, imate li procenu koliko se ljudi vraća, a drugo, zašto ste se vi vratili?
Velika većina ljudi koji su bili aktivni u organizaciji vratila se, što nije reprezentativno za ceo uzorak, ali bitno je da pokažemo da ljudi koji su od starta spremni da se uključe u nešto što ima predznak “srpsko” imaju želju da se vrate. Deo njih se razočarao u druge zemlje, što je donekle i odgovor na vaše pitanje zašto sam se ja vratio. Posle sedam godina vratio sam se i nisam se pokajao, naprotiv, drago mi je što sam ovde i mislim da imam mnogo bolju poziciju nego što bih imao u inostranstvu. Ne u finansijskom smislu već radi zadovoljenja svojih potreba i profesionalnih aspiracija. No, većina ljudi koji se vraćaju dolaze iz većih gradskih sredina i iz polja društvenih nauka, to je foto-robot prosečnog povratnika, to su ljudi koji se bave specifičnim naukama koje nisu razvijene u Srbiji, mada imamo i vrlo pozitivne primere ljudi iz prirodnih nauka koji su se vratili, otvorili svoje kompanije, čak i u manjim gradovima, i žive uspešnim životima. U suštini, sve je moguće, ovde se susrećete sa manje konkurencije nego napolju i sa mnogo manje ideja kako nešto uraditi. Nije prednost suvo znanje koje smo stekli u inostranstvu nego drugačiji pristup stvarima i proaktivniji duh koji nam pomaže da se izborimo s problemima koje svi u Srbiji imamo.
*Studirali ste u Njujorku i Nemačkoj. U čemu je razlika u sistemu studija u odnosu na Srbiju?
I u Kini sam bio jedan semestar. Studiranje u Americi je najbolji sistem koji sam ja imao prilike da upoznam, osmišljen je na praktičan način, fokusirani su na rezultate, autput, i jedino je bitno šta vi s tim što naučite možete da radite. Nemačku ne možemo previše razlikovati od Srbije jer kontinentalna Evropa ima mnogo studiozniji, temeljniji pristup znanju. Kina, opet, razvija hibrid, mada najviše iskustava vuku iz Amerike, gde sada studira pola miliona Kineza. Njihovi fakulteti po filozofiji studiranja sve više počinju da liče na američke.
*Kako se znanja iz društvenih nauka stečena u Americi, pa i u Kini, efektivno primenjuju u Srbiji?
Ako pričamo o novim trendovima – ne primenjuju se, nema potrebe porediti Srbiju i Ameriku, pogotovo u razvoju ekonomije, finansija i kompletnog tržišta. Niko od nas – ja sam završio finansije – ne koristi to maksimalno stečeno znanje. Sa druge, strane, pristup radu i znanje pomažu nam da se sve više ljudi opredeljuje za otvaranje svojih malih kompanija, što je najbolji način za prenos znanja.
*Ima li OSSI članove u Rusiji?
Ako poredimo stanje 2013. i 2017, tada smo imali klasičnu diverzifikaciju studiranja u inostranstvu, oslanjanje na Zapadnu Evropu i SAD. Danas živimo u drugom svetu, Rusija i Kina su sve značajniji akteri, Ruski dom je triplirao broj stipendija za studije u Rusiji, Kina je sve popularnija destinacija, Poljska i Češka su postale interesantne. Mi smo otvorili ogranke u Moskvi i Pekingu.
*Najnoviji projekat usmeren je na srednjoškolce. Zašto i kako?
To je odraz naše želje da ljude i kontakte koje imamo ne koristimo samo za razvoj organizacije već da podstičemo što više inicijativa, aktivizam mladih. Sa Ministarstvom omladine i sporta razvili smo projekat Svetionik znanja, želja nam je da napravimo 15 timova u 15 gradova Srbije, da im damo mentore iz inostranstva i u roku od tri meseca pripreme projekte kojima će pomoći lokalnoj zajednici. Što se više projekata uspešno razvije, veće su šanse da će mladi ljudi tu ostati i unapređivati svoje znanje i gradove.
*Ili steći samopouzdanje da bar odu na školovanje?
Nije to krajnji cilj. Mi promovišemo odlazak na studije u inostranstvo, to unapređuje i osobu, otvara nove horizonte, ali postoji niz kvalitetnih ljudi koji nisu studirali u inostranstvu i želimo da im prenesemo znanja, otvorimo mogućnosti, damo alat da i oni od svog života naprave ono o čemu su maštali.
* Vaš naslednik imenjak na predsedničkom mestu Aleksandar Ljubomirović ima samo 21 godinu!
Ja sam od srede bivši predsednik, novi ima 21, ali i ja sam imamo samo 21 godinu kad sam se priključio organizaciji. On nema toliko iskustva kao mi, ali ima entuzijazam i veoma sam zadovoljan mladim snagama koje preuzimaju OSSI. Ostavljamo OSSI u dobrim rukama.
*Hajde da se vratimo svečanosti. Govor prvog predsednika Jovana Ratkovića, vaš i novog predsednika i priznanja zaslužnima. Ko su oni?
Događaj je poseban, od izbora mesta, svečana sala SANU, do izbora gostiju. Prvi predsednik, ja i novi predsednik, ali biće još jedan – predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, potpredsednik SANU Zoran Popović, predstavnici naših partnera poput NIS-a. Nagrade idu ljudima koji su proteklih godina imali ključan uticaj na naš rad: gospođa Sonja Liht, akademik prof. Dimitrije Stefanović, Dragan Petronijević iz Gradskog veća Beograda i gospodin Jovan Konačić.
Pogledajte intervju — >>>