U AMSS navode da više nema potrebe da građani iz Srbije putuju u Grčku preko Bugarske.
Štrajk je okončan, a u Atini se rasčišavaju posledice višednevnih protesta i sukoba sa policijom. Obračuni demonstranata i policije u centru nastavljeni su tokom prošle noći serijom sporadičnih incidenata, a dan u kojem se očekuje još jedno važno glasanje u parlamentu, ovaj put o zakonima za sprovođenje mera štednje, na trgu Sintagma je započeo nastojanjem komunalnih službi da raščiste tragove sukoba.
Tokom noći, demonstranti koji protestuju protiv oštrih vladinih mera štednje porazbijali su nekoliko izloga i devastirali trg, a policija je uzvraćala postavljanjem novih kordona i suzavcem, da bi nešto posle ponoći područje oko zgrade parlamenta bilo u potpunom okruženju policijskih kordona.
Desetine ljudi povređene su u sukobima, najviše kamenicama, a oko 250 je primljeno u bolnice zbog respiratornih problema – zbog izloženosti suzavcu.
Kroz noć su ođekivale sirene hitnih službi, a desetine policajaca na motorima krstarile su u masovnim patrolama kroz centar grada – dok su nekoliko kvartova dalje, na popularnoj Plaki, turisti opušteno uživali u grčkim specijalitetima, u restoranima i barovima.
Jutros, Sintagma je posle dana blokade otvorena za saobraćaj, a komunalne službe raščišćavaju smeće, krš i lom koji je preplavio čuveni gradski trg. Parlament se sastao u 10 sati po lokalnom vremenu, a na današnjem dnevnom redu je set zakona kojim bi trebalo da bude obezbeđeno sprovođenje vladinih mera.
Usvajanje rigorznog programa štednje, zajedno sa pratećim zakonima, preduslov je da Atina dobije novu ratu kredita od MMF i evropskih finansijskih institucija u iznosu od 12 milijardi evra. U protivnom, sredinom jula država ne bi bila u mogućnosti da plaća svoje račune pošto će ostati bez sredstava. Programom štednje se predviđa smanjenje plata, otpuštanje zaposlenih, povećanje poreza i prodaja javnih preduzeća.
To bi samo ove godine trebalo da obezbedi uštede od šest milijardi evra, s tim što će ta suma biti mnogo veća jer se predviđa privatizacija velikih javnih preduzeća. Vladajući PASOK premijera Jorgosa Papandreua je juče u parlamentu tesno “progurao” mere štednje, sa podrškom 155 od ukupno 300 poslanika (juče je 138 glasalo protiv).
Vladajuća stranka očekuje da će i danas obezbediti većinu u parlamentu, a i opoziciona Nova demokratija, koja je juče glasala protiv, najavila je podršku nekim od mera za koje će se danas glasati – privatizaciji javnih preduzeća i smanjenju troškova. Iako su generalni štrajkovi i protesti bili najavljeni samo za utorak i sredu, i iako je jutro u Atini mirno, procenjuje se da će se demonstranti i danas okupiti ispred parlamenta, gde je glasanje o zakonima o sprovođenju mera štednje zakazano za 14 sati.
Demonstranti, među kojima su posebno nasilni mladi anarhisti, optužuju vladu da nepravedno teret štednje svaljuje samo na leđa onih koji žive od plata i penzija, da oni plaćaju greške, ne samo PASOK-a nego i Nove demokratije koja je do pre dve godine bila na vlasti.
Inače, niko ne zna sigurno šta bi se desilo ako Grčka ne bi bila u stanju da plaća dospele dugove.
Analitičari kažu da bi stradao evro, a neki berzanski stručnjaci misle da bi došlo do svetskog finansijskog sloma kakav se desio kad je 2008. godine u SAD propala banka Leman Broders.
Rizik je da bi banke, i u Evropi i u SAD, morale da se suoče sa milijaradama evra i dolara gubitaka. Niko ne zna koliko banka, evropskih i američkih, ima koliku sumu grčkog duga.
Evropski ministri finansija se sastaju u nedelju u Briselu da odrede drugi paket spasavanja za Grčku, za koji se očekuje da će biti slične veličine kao prvi. Cilj je da se grčke finansije osiguraju za razdoblje mnogo duže od samo par meseci.
Očekuje se da će i banke podeliti nešto tereta. Jedan način bi bio da banke ponovo kupe grčke dugove posle njihovg dospeća, što su francuske banke najavile da će možda uraditi. Mnogi ekonomisti nalaze., međutim, da to neće biti dovoljno.