“Situacija u Srbiji nije idealna. Srbija spada u zemlje sa najstarijom populacijom u Evropi”, rekla je na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen izveštaj o starenju populacije u svetu programska koorinatorka Populacionog fonda UN u Srbiji (UNFPA) Marija Raković.
Ona je navela da je, prema popisu iz 2002. godine, udeo starijih od 65 godina u stanovništvu u Srbiji bio 17,3 odsto, a mladih 19,2 odsto, što, kako je ocenila, govori o tome koliko je izraženo starenje društva.
Predstavnica mreže HelpEjdž internešenal Vahida Huzejrović je rekla da je dinamika starenja u svetu takva da će do 2050. godine biti više starijih osoba od osoba mlađih od 15 godina.
Na predstavljanju izveštaja o položaju starijih osoba u svetu, koji su pripremili UNFPA i HelpEjdž internešenal, rečeno je da je zabluda da starije osobe ne doprinose društvu i da predstavljaju teret.
Predstavnica Crvenog krsta Srbije Nataša Todorović navela je da, prema istraživanju, 67 odsto starijih osoba u svetu i 60 odsto u Srbiji smatra da postoji starosna diskriminacija.
“Stariji ljudi igraju vitalnu ulogu u društvu. Oni daju više nego što dobijaju”, navela Todorovićeva.
Ona je navela da, prema istraživanju, u svetu 47 odsto starijih muškaraca i 24 odsto žena rade i to uglavnom u neformalnom sektoru.
U Srbiji je 23,81 odsto radilo u poslednjih meseca dana, rekla je ona i dodala da je reč ili o visokokvalifikovanim zanimanjima, poput lekara, advokata i stomatologa, ili nekvalifikovanim zanimanjima.
Lidija Kozarčanin iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu je rekla da je Srbija na dnu lestvice po uključivanju starih na tržište rada.
Dok je u Norveškoj dve trećine osoba u starosnoj grupi 55 do 64 godina aktivno na tržištu rada, u Srbiji je to manje od jedne trećine, rekla je Kozarčanin.