Na samom početku sportske manifestacije, manja grupa građana skandirala je “Izdaja, izdaja” i “Ne damo Kosovo”, a na to su im okupljeni uzvratili skandiranjem “maraton, maraton”.
Potom je, tokom šetnje posle starta maratona, jedan građanin prišao premijeru i upitao ga “da li mirno spava”, na šta je Dačić odgovorio potvrdno.
“A da li biste više voleli da ih proteraju ( Srbe sa Kosova), pa da onda plačemo, vi volite da ih proteraju, pa da plačete za njima. Ti više voliš Srbiju od mene?”, upitao je Dačić nezadovoljnog građanina.
Premijer je naglasio da će sve uraditi da spase Srbe na Kosovu i Metohiji, a na pitanje da li skupština može da ne prihvati parafirani sporazum, premijer je odgovorio potvrdno.
“Ako skupština misli drugačije, ako narod misli drugačije, neka bude”, rekao je Dačić.
Dačić je po završetku tog razgovora rekao Tanjugu da mu je drago što mu je taj građanin “u lice kazao šta misli”.
“Pitao me je kako spavam, a ja sam mu odgovorio što me to pitaš”, rekao je kratko premijer i nije želeo da komentariše polemiku koju je vodio sa tim građaninom.
Na završtku Trke zadovoljstva grupa učesnika protrčala je kroz cilj sa transparentom na kojem je pisalo “Ne damo Kosovo”, a čuli su se i povici sa istom porukom.
Dobro mu je Dacic i rekao. Do sada bi svi oni trebalo da su na Kosovu umesto ste se setkaju Beogradom.
Svi izdajnici su u Beogradu…
p,s. Koga interesuje šta se stvarno dešavalo moraće da pogleda na drugim mestima na netu.
Ако је то што зову “споразумом” (чију садржину, узгред нигде нисам успео да видим), ако је то дакле, засновано на некаквом договору, који своју основу нема и у експлицитном помињању Резолуције СБ 1244, онда смо и правно изгубили Косово и Метохију јер су преговарачи пристали да игноришу уградњу поменуте резолуције као правне основе, што значи да смо се одрекли Резолуције и споразумно ушли у кршење норми међународног права, односно званичних одлука – аката СБ УН.
Ovo pitanje treba uputiti ne samo g-dinu Dačiću već nekadašnjem milionskom članstvu svih mogućih komunističkih partija Srbije i njihovim dobro udomljenim naslednicima. Odluka da se Kosovo otme doneta je još 29 novembra 1943 g. u njegovom Testisu. Odluku su sprovodili gore navedeni srpski bašibozluk u narednih sedamdeset godina upornog rada. A to su radili ne iz ljubavi prema komunizmu nego zbog vlasti, privilegija i ugodnog života. Srbi tražili ste – gledajte.
ma kakvi gradjani,gradjani su iz grada to su seljacinje