“Partije na vlasti i u opoziciji utrkivale su se koja će više da obeća, a borba protiv korupcije je bila nezadovoljavajuća i ispod svakog proseka”, rekao je Goati na skupu u Beogradu.
Dodao je da se poslednjih godina svaka vlast suočava s “dva olovna tega” koja otežavaju borbu protiv korupcije. “Prvi teg je pravosudni sistem, koji se sad reformiše i gde ćemo vidljiva poboljšanja moći da vidimo za pet, šet godina. Drugi teg kojeg još nismo svesni, je nekompetentna i neprofesionalna javna uprava”, rekao je Goati.
On je kazao da je prošle godine prvi put u Srbiji zabeležen pad indeksa korupcije što je dobra vest jer je učinjen “kvalitetan raskid sa periodom stagnacije”.
Ipak, Goati je ukazao da je Srbija i dalje u “zoni permanentne korupcije”.
Srbija je napredovala za osam mesta, i 2013. zauzela 72. poziciju po stepenu percepcije korupcije u javnom sektoru na listi organizacije Transparensi internešnal.
“Otprilike u isto vreme kada su stigle ove optimistične vesti rađena je i jedna anekta koja je pokazala da firme u Srbiji daju mito od 465 evra prosečno, što znači da je to prikriveni, neformalni porez, a to opterećuje naše društvo”, rekao je Goati.
Programski direktor Transparetnosti Nemanja Nenadić na skupu je ukazao da se u javnosti malo zna šta je to javno-privatno partenerstvo i ocenio da ono nosi velike korupcionaške rizike.
“Nije svako javno-privatno partnerstvo potencijalno korupcija, ali gotovo svaka korupcija jeste neki vid javno-privatnog partnerstva. To znači javni sektor nađe partnera u privatnom sektoru, pa će oni da naprave nekakav dogovor na uštrb javnog”, rekao je Nenadić.
On je naveo da je veliki problem to što se i dalje ne objavljuju potpisani sporazumi države s privatnim kompanijama, i kao primer naveo sporazum Jat ervejza i kompanije Etihad, kao i studiju izvodljivosti za kanal Dunav-Morava-Vardar-Egej.
Na skupu se govorilo i o uočenim problemima u primeni Zakona o javnim nabavkama, uočenim analizom slučajnog uzorka pregledom Portala javnih nabavki.
Rade Đurić iz Transparetnosti kazao je da od 84 naručilaca iz uzorka, 15 odsto nije objavilo svu neophodnu dokumentaciju. “Utvrđeno je da devet naručilaca nije imalo javni poziv za podnošenje ponuda, da 13 nije objavilo dokument o završtku javne nabavke, a da u 10 odsto slučajeva nije objavljena konkursna
dokumentacija – što predstavlja direktno kršenje Zakona”, kazao je on.
Po Đurićevim rečima, samo pet odsto naručilaca je plan javnih nabavki objavilo u informatoru u radu. “Iako su nova rešenja u zakonu donela veću javnost podataka i konkurenciju, efekti su još daleko od nameravanih”, ocenio je Đurić.
Rekao je da većina javnih preduzeća, ustanova, institucija, prošle godine pogrešno planirala javne nabavke, i da tražena sredstva nisu bila obezbeđena na vreme.
Molim vas,evo,pred Novu Godinu, g-din Vucic nas je obavestio o,kako tvrde njegovi saborci,-impozantnim rezultatima vezano za “24 privatizacije”,tj da je zadat udarac [organizovanoj]korupciji,a zamislite,NI U JEDNOJ OD OPTUZNICA[ILI KRIVICNIH PRIJAVA] NI POMENA O KORUCIJI.Pa,u cemu je tu vic.Npr.,uzmimo slucaj Sanadera u Hrvatskoj i odmah ce se uociti ogromna razlika-Gospodin je,najkonkretnije,optuzen u 5-6 stvari da je zloupotrebom sluzbenog polozaja,mitom i korupcijom[jasno dokumentovano]ostvario odredjene cifre licne koristi.