U toku dvodnevne skupštinske rasprave podršku tom zakonskom predlogu najavile su stranke vladajuće većine i LDP, dok je ostatak opozicije protiv njegovog donošenja.
Najviše primedbi u dosadašnjoj, kako skupštinskoj, tako i javnoj raspravi, koja održana polovinom maja, poslanici su uputili na odredbu koja stranke obavezuje na polaganje izbornog jemstva, što je jedna od najvažnijih novina koju donosi zakon.
Njihove nedoumice mogle bi biti rešene amandmanima koje je skupštinski Odbor za pravosuđe i upravu predložio parlamentu na usvajanje, a koji predviđaju i da će stranke koje budu želele da koriste budžetski novac za finansiranje izborne kampanje morati da polože jemstvo u visini sredstava koje će dobiti pre izbora.
Predlogom zakona o finansiranju političkih aktivnosti predviđeno je da se za pokriće troškova izborne kampanje izdvaja 0,1 odsto rashoda budžeta Srbije, pokrajine, odnosno lokalne samouprave.
Odbor je amandmanom precizirao da od tih sredstava 20 odsto bude raspoređeno u jednakim iznosima podnosiocima izbornih lista koji su prilikom podnošenja izborne liste dali izjavu da će koristiti sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje.
Stranke će ta sredstva dobiti u roku od pet dana od dana proglašenja svih izbornih lista, dok se preostali deo budžetskih sredstava (80 odsto) dodeljuje podnosiocima izbornih lista koje su osvojile mandate, srazmerno broju osvojenih mandata, u roku od pet dana od dana proglašenja konačnih izbornih rezultata, bez obzira da li su koristili sredstva iz javnih izvora za izbornu kampanju.
Odbor za pravosuđe i upravu je amandmanom predložio i da se izborno jemstvo vraća političkom subjektu ukoliko na izborima osvoji najmanje jedan odsto važećih glasova, odnosno najamanje 0,2 odsto važećih glasova kada su u pitanju stranke nacionalnih manjina i to u roku od 30 dana od dana proglašenja konačnih izbornih rezultata.
One stranke koji ne osvoje dovoljan broj glasova moraće da vrate sredstva za koje su položili izborno jemstvo u roku od 30 dana od dana proglašenja izbornih rezultata, a ako to ne urade država, pokrajina ili lokalna samouprava, preuzeće jemstvo.
Zakon će, budući da je Vlada Srbije usvojila predlog LDP-a, zabraniti bilo kakav pritisak, pretnje, diskriminacije ili bilo koji drugi oblik neposrednog ili posrednog stavljanja u nepovoljniji položaj fizičkog ili pravnog lica koje daje prilog političkom subjektu. Onome ko preti partijskim finansijerima zaprećena je kazna zatvora od tri meseca do tri godine.
Pošto su pojedini poslanici tvrdili da se članom koji Agenciji za borbu protiv korupcije omogućava da od Državne revizorske institucije traži da “pročešlja” finansijske izveštaje stranaka ugrožava nezavisnost revizora, Vlada Srbije je usvojila amandman poslanika DS Gordane Čomić po kome Agencija može da uputi zahtev DRI za obavljanje revizije tih izveštaja, ali u skladu sa Zakonom o DRI.
Zakon ukida ograničenje visine sredstava iz privatnih izvora, koje, pored članarine, priloga i nasledstva, čine i novi vidovi kao što su legat i zaduživanje kod komercijalnih banaka.
Ostala je odredba prema kojoj fizičko lice može dati stranci 20 prosečnih mesečnih zarada, a pravno 200.
Radi efikasnije kontrole prilozi se daju isključivo uplatom preko tekućeg računa davaoca uz obavezu političke stranke da evidentira svaki prilog, kao i da ga javno objavi na stranačkom sajtu.
Novina je i da se politička stranka može finansirati putem priloga međunarodnih političkih udruženja, ali takvi prilozi ne mogu biti u novcu, dok je zabranjeno davanje priloga političkom subjektu preko trećeg lica, prikrivanje identiteta davaoca priloga ili iznosa.
Iz budžeta Srbije predviđeno je da se izdvoji 0,15 odsto za redovni rad političkih stranaka.
Agencija za borbu protiv korupcije dobijaće dodatna sredstva iz budžeta za praćenje izborne kampanje i kontrolu izveštaja o prikupljanju i trošenju novca u kampanji.