Kako pišu Večernje novosti, oni podnose zahteve za restituciju jer, kako je potvrđeno tom listu, ni u Ministarstvu spoljnih poslova, ni u Agenciji za restituciju nema dokumenta koji dokazuje da su već obeštećeni, kao što se do sada verovalo.
Nekadašnja Jugoslavija zaključila je između 1947. i 1983. sa više država sporazume o obeštećenju za nekretnine i pokretnosti oduzete nacionalizacijom i konfiskacijom. Sa Nemačkom takvog sporazuma nema.
Na pitanje advokata Tihomira Konstantinovića, kom su se obraćali zainteresovani naslednici folksdojčera, da li postoji sporazum Tito-Brant, kojim je dogovorena odšteta, iz MSP je Novostima stigao odgovor: „SFRJ je sa SR Nemačkom zaključila dva međunarodna ugovora finansijske prirode, jedan 20. decembra 1972, drugi 10. decembra 1974. u Beogradu. Predmet oba dokumenta je zajam koji je SRN odobrila SFRJ“.
I Agencija za restituciju je, prema rečima direktora Strahinje Sekulića, tražila od Ministarstva finansija da im dostavi, ako postoji, ugovor sa Nemačkom. Nisu dobili ništa. Tako Nemci koji su ostali bez imovine i proterani, ako su sudski rehabilitovani, mogu da podnesu zahtev za restituciju.
“Da bi stranci ostvarili pravo na restituciju potrebno je da nisu obeštećeni međunarodnim ugovorom, kao ni da ih je obeštetila ta zemlja za imovinu oduzetu u Jugoslaviji, nezavisno od međunarodnog ugovora. Stranci moraju Agenciji da dostave potvrdu te države da nisu obeštećeni, a potrebno je da postoji i reciprocitet u restituciji”, kaže Sekulić.
Agenciji je do sada podneto oko 25.000 zahteva, od čega su 438 podneli stranci. Najviše je hrvatskih državljana – 72, i njih Agencija odbija kao neosnovane jer ne postoji reciprocitet sa Hrvatskom. Iz istog razloga odbijaju se i Makedonci (27 zahteva). Austrijanci su podneli 70 zahteva, Nemci 43, državljani SAD 30, Crne Gore 20, Izraela 15. Do sada je imovina vraćena državljanima Izraela i SAD koji su državljanstvo stekli posle 1965, kao i državljanima BiH (Republike Srpske).
“Ako je neko ranije i primio nadoknadu, bio on strano ili domaće lice, ta nadoknada bila je ispod stvarne tržišne vrednosti zgrada, fabrika, preduzeća i poljoprivrednog zemljišta. Tu je povređen pravni institut ‘oštećenje preko polovine’, jer isplaćena naknada nije ni približna polovini tržišne vrednosti. I domaći i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu biće zatrpani tužbama nezadovoljnih. Postupci će trajati tri do četiri godine”, kaže Konstantinović.
Da ne bismo svi gubili vreme, Konstantinović predlaže izmene zakona i da se bivšim vlasnicima ili naslednicima daju odgovarajuće nepokretnosti. Tako bi država izbegla zaduživanje i zarobljavanje s obveznicama na 20 godina.
Zanimljiv je slučaj Milana Vukosavljevića, koji ima dvojno, nemačko-srpsko državljanstvo, i koji potražuje čuveni Tadića mlin, na periferiji Valjeva, vlasništvo njegove majke Mileve. Konstantinović je za njega podneo i krivičnu prijavu protiv NN lica iz opštine jer se ne zna da li je mlin dat u vlasništvo ili na korišćenje trećem licu.
“Agencija radi stručno i korektno, ali su pod velikim pritiskom onih koji su otkupili imovinu, a možda i vlasti”, konstatuje on.
Bivša Jugoslavija zaključila je sporazume o obeštećenju sa Argentinom, Belgijom, Čehoslovačkom, Danskom, Grčkom, Holandijom, Mađarskom, Norveškom, Švedskom, Turskom, Velikom Britanijom, Austrijom i Čileom. Po dva sporazuma zaključena su sa Francuskom, Švajcarskom i SAD, a sa Italijom četiri. Svaki od ovih sporazuma posebno reguliše obeštećenje. Tako se neki odnose samo na obeštećenje za nacionalizovana preduzeća (a ne i na oduzeto poljoprivredno zemljište ili šume), neki se odnose samo na konfiskovanu imovinu, a bitan je i vremenski momenat kad je lice postalo strani državaljanin. Sporazum sa SAD primenjuje se na lica koja su bili američki državljani 1965, ali ne i na one koji su dobili državljanstvo kasnije.
Sve su to bili fini ljudi i imovina im je oduzeta na pravdi Boga. Zlim Srbima niko nista nije oduzeo! Neko ce kroz 50 godina Saricima vracati imovinu.
Frau Merkel provućiće nas kroz čistilište i ko zna zašto je to dobro?Jednoga dana kada se očistimo od napada sopstvene veličine i raznih gluposti i shvatimo u stvari koje su nam mane,biće to osvešćenje i polazna tačka za novi početak i hod ka uspehu.Eto nam šanse za promenu svesti.Vratiti svakome svoje, dozvoliti svakome svoje i krenuti u budućnost normalnim putem.
Pa jasno je da smo pod pritiskom da priznamo sve i da nam oderu kozu sa ledja. I da je bila tri puta veća imovina Švaba u Jugoslaviji / Srbiji ne može da nadoknadi štetu i ljudske živote koje su nam nemci učinili u Prvom i Drugom sv. ratu.Ne treba im vratiti ništa i treba da se ugledamo na druge zemlje gde su bile Žvabe i napravili zverstva : Rusiju, Poljsku, Češku, Belorusioju itd. I kakve veze ima taj Madjar Pastor da on rešava pitanja izmedju Srba i Švaba. Pa taj samo ucenjuje Srpske vlasi i preti Madjarskom. more to treba….