Kako navodi Blumberg, novac je plaćan doktorima i drugim zdravstvenim zvaničnicima u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Češkoj, Italiji, Rusiji, Kazahstanu i Kini.
Ove dve kompanije su se složile da plate ukupno 60,2 miliona dolara kazne da bi se povukle optužbe.
Prema navodima Ministarstva pravde SAD i federalne Komisije za hartije, farmaceutski gigant Fajzer plaćao je i davao poklone državnim doktorima i zdravstvenim radnicima u Istočnoj Evropi, Bliskom istoku i Kini, da bi uticali na regulatorna odobrenja, odluke o nabavkama, recepte, kao i da bi se izbeglo carinjenje.
Dodaje se, da su isplate vršene bez znanja ili odobrenja zvaničnika Fajzera, ali da su nesređene poslovne knjige i podaci firmi koje su radile za Fajzer sređivani u finansijskim izveštajima samog Fajzera.
Tužioci su pristali da odlože krivični postupak na dve godine, ako Fajzer bude nastavio da sarađuje i ako bude preduzeo korake da se to ispravi, navodi Blumberg, i dodaje da ceo dogovor mora da potvrdi američki federalni sud.
Kao neke od primera korupcije, njujorška medijska korporacija, navodi Bugarsku, gde su lokalni predstavnici potrošili 28.000 dolara za putovanja državnih doktora u Grčku, kao nagradu za lekare koji su imali najviše prepisanih Fajzerovih proizvoda.
Takođe, plaćeno je i 17.000 dolara za konferencije o medicini na kojima su opet učestvovali doktori koji su prepisivali Fajzerove lekove, dodaje se u sporazumu koji je ova kompanija potpisala sa Ministarstvom pravde SAD.
Kada je u pitanju Hrvatska, jednom državnom doktoru je plaćano u gotovom novcu, uz plaćene putne troškove, što je bila nagrada za pomoć i uticaj pri odlučivanju koji lek može da se prodaje u zemlji.
Fajzer je priznao i da su u Rusiji doktori dobijali pet odsto od vrednosti nekog prepisanog leka koji je proizvod kompanije.
Kao kompanije koje su predstavljale Fajzer navode se Bristol-Majers iz Njujorka i Glakso i Astra Zeneka iz Londona. Sve tri kompanije su saopštile da sarađuju sa vlastima u SAD u istrazi.
Ministarstvo zdravlja Srbije nema saznanja
Ministarstvo zdravlja Srbije saopštilo je danas da “nema saznanja” o tome da je “farmaceutska kompanija Fajzer (Pfizer) plaćala lekare u Srbiji da bi povećala
prodaju svojih lekova”, niti se iko oko tog slučaja obratio Ministarstvu.
Ministarstvo zdravlja je navelo u saopštenju da su Pravilnikom o oglašavanju leka i medicinskog sredstva iz oktobra 2010. godine utvrđeni uslovi pod kojima se vrši oglašavanje leka.
Utvrđeno je, kako se navodi, da zdravstveni radnici koji propisuju lekove, ne smeju tražiti niti primati bilo kakvo materijalno ili nematerijalno davanje kao podsticaj za propisivanje, izdavanje, nabavku, odnosno potrošnju lekova.
Ministarstvo zdravlja je saopštilo da je regulisano da davalac zdravstvenih usluga nema pravo da u okviru radnog vremena koje je određeno za pružanje ugovorenih zdravstvenih usluga, organizuje promocije lekova, preparata i terapijskog režima iz proizvodnog programa farmaceutskih kompanija.