Vamen, koji je trenutno predsedavajući ministara EU, kaže da je Srbija do sada postigla impresivan napredak što se tiče reformi.
Međutim, na pitanje da li će taj napredak biti dovoljan za status kandidata, Vamen kaže da je Evropski savet u decembru poslao jasnu poruku o potrebi opipljivog napretka u dijalogu između Beograda i Prištine.
Zadatak Saveta ministara biće da ispita i potvrdi da je takav napredak postignut i da prenese rezultat ove procene šefovima država ili vlada u Evropskom savetu. Oni će tada doneti odluku.
Odluka će zavisiti od toga da li zemlje članice smatraju da Beograd pruža dovoljno u procesu dijaloga s Prištinom. Ipak, dozvolite mi da naglasim da imam puno poverenje da će Beograd učiniti sve što je u njegovoj moći da omogući da istinski napredak bude ostvaren. To je u interesu i Srbije, i Srba koji žive na Kosovu, navodi Vamen.
Što se daljih koraka Srbije u evrointegracijama tiče, Vamen podseća da zaključci Evropskog saveta jasno ističu da je preduslov za otvaranje pretprijemnih pregovora sa Srbijom da se preduzmu odgovarajući koraci u normalizaciji odnosa s Kosovom.
Naravno, EU ne želi da uvozi nerešene regionalne sporove u Uniju.
On tvrdi da nijedna država članica EU ne traži da Srbija prizna Kosovo, ali je jasno da će morati da se nađe rešenje koje će dozvoliti i Srbiji da postane članica, a i Evropska unija da ima normalne odnose s Kosovom.
“Kao predsedništvo, ostaćemo posvećeni procesu proširenja koji je zasnovan na kriterijumima iz Kopenhagena. S tim u vezi, nastavićemo s pristupanjem zasnovanom na zaslugama, vodeći računa o sposobnosti EU da apsorbuje nove članove. Danska je oduvek snažno podržavala proces proširenja EU. Naš je zadatak da radimo na odlukama koje je doneo Evropski savet u decembru, kada je postavio politički okvir za pregovore o proširenju za sledećih dvanaest meseci. Namera nam je da olakšamo pregovarački proces, tako da dobri kompromisi budu ostvareni između država članica u Savetu. Zaista ćemo pristupiti ovom zadatku veoma ozbiljno i konsultovati se na svim nivoima”, navodi Vamen.
On smatra da je malo dokaza da u EU postoji ”zamor od proširenja”. Hrvatska će sledeće godine postati 28. zemlja članica. Samo po sebi to je jasan pokazatelj da se proces proširenja nastavlja. Ali važno je da se naglasi da je proces proširenja zasnovan na zaslugama. To znači da, na kraju, zemlje kandidati treba same da utvrde tempo svog procesa evropskih integracija..
Zapadni Balkan i proširenje EU, naravno, nisu prioritet za Brisel ni Kopenhagen.
Danska predsedava u trenutku kada se EU suočava sa, možda, svojim najvećim izazovima do sada. Zadatak za dansko predsedništvo biće da okupi i ojača EU kroz konkretne rezultate koji će EU povesti napred i dokazati vrednost i neophodnost saradnje za sve građane Evrope.
Moramo da tražimo naš način za izlazak iz krize, i to moramo da uradimo zajedno. Ekonomska i finansijska kriza i, naročito, evropska dužnička kriza, biće bitna stavka dnevnog reda tokom danskog predsedavanja EU. Radeći na odgovornoj, dinamičnoj i sigurnoj Evropi, mi ćemo, kao predsedavajući, pripremiti Evropu za budućnost, ekonomski, socijalno i ekološki. Dansko predsedništvo, dakle, ima četiri sveobuhvatna prioriteta: odgovorniju, dinamičniju, zeleniju i bezbedniju Evropu, kaže Vamen.