U rezoluciji se podvlači da je Srbija napredovala u reformama, ali da mora potpuno sprovesti pravnu tekovinu, zakone i propise Evropske unije, naročito u vladavini prava, kao i dogovore s Prištinom da bi se što pre otvorila prva poglavlja u pregovorima o članstvu EU.
Državna sekretarka Letonije Kalinina Lukaševica je u izlaganju na plenumu EP, u ime Saveta ministara EU, izjavila da se već razgovara o akcionom planu Srbije za otvaranje poglavlja o vladavini zakona.
Evropski poslanici su sa 347 glasova “za” i 319 “protiv” usvojili najviše osporavani amandman na rezoluciju u kojem se “poziva Srbija da u duhu pomirenja i dobrosusedskih odnosa u saradnji sa susedima i Komisijom razmotri svoj Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine”.
To je daleko umerenija verzija od ranije odbačenih amandmana hrvatskih poslanika koji su tražili da Srbija izmeni taj zakon, tvrdeći da se time stvara pravna nesigurnost za državljane članica EU, kao u slučaju hrvatskog državljanina Veljka Marića osuđenog za ratne zločine 1991. godine, kako je to u prethodnoj raspravi naglasio hrvatski poslanik Andrej Plenković.
Ovaj amandman je pripremio Mekalister, koji je zajedno s Plenkovićem u grupaciji stranaka desnice u EP.
U raspravi je slovenačka poslanica Tanje Fajon ocenila kao “zabrinjavajuće težnju i pritisak” da se Srbiji u postupku pregovora o članstvu s EU nametnu bilateralna pitanja, kao što je to hrvatski stav o srpskom zakonu o ratnim zločinima.
Fajon je ponovila stav Evropske komisije da bi promena utvrđenih uslova za pregovore sa Srbijom o poglavljima vladavine prava i temeljnih sloboda bio “opasan presedan”, budući da je nepobitna univerzalna nadležnost srpskog zakona.
Poslanica Zelenih Ulrike Lunaček je naglasila da je srpski zakon usvojen još 2003. i da su ga Evropska komisija i svi prihvatili, dok je u postupku protiv Marića tužilac optužnicu potvrdio izjavama svedoka.
Plenković je uzvratio da je znanje Lunačekove “nepotpuno i pristrasno”, navodeći da srpski zakon nema nikakve veze s univerzalnošću sličnih zakona u članicama EU.
Letonska državna sekretarka za Evroopu Kalinina Lukaševica je u raspravi podvukla da, uz napredak, srpska vlada mora postići opipljive rezultate u vladavini zakona, reformi pravosuđa, bitki protiv korupcije, slobodi izražavanja i dijalogu s Prištinom, “što će olakšati put Srbije u članstvo EU”.
Evropski komesar za proširivanje Johanes Han je istakao da je Srbija na putu za otvaranje poglavlja.
Čelnici EU su podržali rezoluciju EP u kojoj se pozdravlja odlučnost srpske vlade da sprovede sistemske i strukturne ekonomske reforme.
Parlamentarci EP u rezoluciji napominju da zaostaje reforma pravosuđa koja je presudno važna za dalji napredak u bitki protiv korupcije i bezbednost poslovanja i investicija, a naglašavaju ključni značaj nezavisnosti pravosuđa i nepristrasnosti sudija i tužilaca.
U rezoluciji se podvlači da poglavlje 23. o pravosuđu i temeljnim pravima, kao i poglavlje 24. pravda, sloboda i bezbednost treba otvoriti u ranoj fazi pregovora o članstvu EU i Srbije.
Takođe se podstiču Beograd i Priština da nastave dijalog i primenu postignutih dogovora i da odmah na početku pregovora o članstvu EU-Srbija treba otvoriti i poglavlje 35. koje obuhvata normalizaciju odnosa Prištine i Beograda.
Amandmanima je, međutim, dopunjena prethodna verzija rezolucije, tako da se sad “insistira na činjenici da poglavlje 35, vezano za odnose Srbije i Kosova, mora biti podvrgnuto preciznoj definiciji”.
Dodaje se da “okvir pregovora dozvoljava da se utvrdi da li napredak u jednom poglavlju jasno zaostaje u odnosu na pregovore u celini, što omogućava Evropskoj komisiji da preporuči odlaganje otvaranja ili zatvaranja drugih poglavlja”.
Poslanici EP “podstiču srpske vlasti da preduzmu strukturne ekonomske reforme radi pospešenja ekonomskog rasta, da stvore povoljnije uslove za preduzeća i ulaganja u celoj Srbiji”.
Takođe traže od vlade Srbije da ulože napore za “suzbijanje nezaposlenosti i siromaštva, uravnoteženje budžetskih troškova i bore se protiv korupcije, koja je glavna pretnja za poslove”.
Evropski parlamentarci isto tako “pozivaju Srbiju da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom EU, uključujući svoju politiku prema Rusiji”.
U dokumentu se izražava “žaljenje što Srbija, kada je to od nje bilo zatraženo, nije uskladila svoje odluke s odlukama Saveta ministara (EU) kojima se uvode restriktivne mere protiv Rusije”.
Poslanici EP dodaju da se “ipak moraju imati u vidu ekonomske, socijalne tradicionalno snažne veze koje ujedinjuju te dve zemlje, uz ocenu da Srbija može odigrati ulogu od krajnje važnosti kad je reč o odnostima EU-Rusija”.
Primećuju se, međutim, da je “Srbija s velikom pažnjom dočekala lica kojima je zabranjen ulazak u Uniju i da organizuje vojne vežbe s ruskom vojskom”.
EP ohrabruje Srbiju da iskoristi predsedavanje OEBS-om kako bi se doprinelo stabilizaciji stanja na istoku Ukrajine.
Zabrinutost zbog političkih pritisaka na medije
U rezoluciji je pohvaljen rad nezavisnih regulatornih tela i njihov doprinos poboljšanju pravnog okvira i većem stupnju odgovornosti državnih institucija, uz napomenu da se “preporuke nezavisnih regulatornih tela moraju slediti, a njihova nezavisnost poštovati”.
Takođe se pozdravlja i traži sprovođenje usvojenih zakona o javnom informisanju i medijima, zakona o elektronskim medijima i zakona o javnim radiodifuzionim uslugama.
Parlamentarci EU navode da su “zabrinuti zbog pretnji novinarima, što se ogleda u sve većoj autocenzuri… i sve gorih uslova za potpuno ostvarivanje slobode izražavanja u Srbiji i naglašavaju potrebe potpune transparentnosti medijskog vlasništva”.
U tekstu rezolucije se “zabrinutošću konstatuje da politički pritisci ugrožavaju nezavisnost medija” i pozivaju srpske vlasti da stvore uslove za slobodu izražavanja i medija kao temeljne vrednosti EU.
Takođe se “pozdravlja konstruktivan duh s kojim srpska vlada deluje u odnosima sa susednim zemljama… i ispunjava međunarodne obaveze”.
“EP ohrabruje Srbiju da u potpunosti sprovede bilateralne sporazume sa susednim zemljama i krene u rešavanje bilateralnih pitanjana pragmatičan način”, a kao jedno od važnih pitanja za regionalno pomirenje se navodi rasvetljavanje sudbine nestalih u ratnim sukobima u Hrvatskoj, na Kosovu i u BiH.
Ovaj stav bi mogao da se razume i kao izvestan odraz odbačenog zahteva delegacije hrvatskih poslanika u prethodnoj raspravi u Spoljnopolitičkom odboru EP da se zahtev da Srbija odustane od istraga ratnih zločina u regionu postavi kao uslov za dalji napredak Srbije ka EU, uz pitanja sudbine nestalih, povraćaja kulturnih dobara i rešenja granice na Dunavu.
Visoki zvaničnik Evropske komisije Simon Morđu je na to uzvratio da to ne dozvoljava utvrđeni okvir pregovora o članstvu i da, kao i dosad, bilateralna pitanja moraju biti rešavana izvan samih pregovora, rekavši takođe da je srpski zakon o ratnim zločinima veoma sličan zakonima više članica EU.
U dokumentu parlamenta EU se traži od srpske vlade da otvori arhive bivše JNA, kao i pristup vlasti bivših jugoslovenskih republika dokumentima bivše jugoslovenske tajne policije UDBA.
“Pravna nesigurnost prisutna u privatnom sektoru i nakon usvojenih zakonskih izmena” i otud se u rezoluciji “ponovo izražava zabrinutost zbog odredbi novog člana 234. o zloupotrebi položaja i ovlašćenja koji se još uvek mogu proizvoljno tumačiti”.
Takođe se kaže da Srbija treba da usaglasi zakonodavsto s “pravnom tekovinom” Unije kako bi što brže sprovela razdvajanje i restrukturaciju javnog preduzeća za gas.
EP o Kosovu: Nužni vladavina zakona i sud za ratne zločine
Evropski parlament je danas u Strazburu usvojio i rezoluciju o Kosovu u kojoj se od vlasti u Prištini traži da obezbede vladavinu zakona i nezavisnost pravosuđa, da suzbiju korupciju i kriminal i omoguće uspostavljanje suda za ratne zločine na Kosovu.
Letonska državna sekretarka za Evropu Kalinina Lukaševica je, u ime Saveta ministara Evropske unije, u izlaganju i prethodnoj raspravi u EP naglasila da su opipljivi rezultati u reformama i dijalogu sa Beogradom ono što vodi stupanju na snagu sporazuma o pridruživanju Kosova i EU.
Kalinina Lukaševica i evropski komesar Johanes Han su podvukli da su vlasti u Prištini usvojile bitne evropske zakone i propise, ali oni moraju biti sprovedeni, a to se posebno tiče “izazova oko vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa, suzbijanja korupcije i organizovanog kriminala”.
“Kosovo mora istrajno i delatno prionuti na normalizaciju odnosa sa Srbijom, što je bitno za približavanje EU”, naglasila je državna sekretarka Letonije, predsedavajućeg EU.
Izvestilac EP za Kosovo Ulrike Lunaček je podvukla da vlasti u Prištini moraju voditi bitku protiv korupcije i kad su u pitanju lica na visokom nivou.
Evropski parlamentarci su u rezoluciji predočili da vlada Kosova “mora dati prednost uspostavljanju i saradnji s posebnim sudom za ratne zločine, čime će se Kosovu pomoći da se suoči sa svojom prošlošću”.
Oni su pozdravili rad Specijalnog istražnog tima Euleksa i izveštaj objavljen u avgustu 2014,|”u kojem su izneseni uverljivi dokazi protiv određenih bivših viših starešina Oslobodilačke Vojske Kosova, ali ne i OVK u celini”.
U cilju istrage dokaza o tim zločinima se, kako se dodaje, “pozdravlja zahtev za stvaranje posebnog suda koji će delovati u sklopu kosovskog pravosuđa, ali sa sudskim većem u Holandiji”.
U rezoluciji se pozdravlja obnova dijaloga Beograd-Priština i izražava “žaljenje što mnogi potpisani dogovori nisu potpuno primenjeni”.
Takođe se od vlade u Prištini zahteva da sprovede strukturne ekonomske reforme za rast i otvaranje novih radnih mesta.
Poslanici EP navode da treba nastaviti “pripreme za potpuni prenos nadležnosti Euleksa na kosovske vlasti”.
Mada ujedno “izražavaju zabrinutost zbog izostanka bilo kakvog napretka u bitki protiv korupcije i organizovanog kriminala” i kaže da je “potreban jasan signal od vlade Kosova da se sistematski bori protiv korupcije na svim nivoima i organizovanog kriminala”.
Poslanici EP “pozdravljaju učešće Kosova u koaliciji za bitku protiv terorizma” i “sa zabrinutošću ukazuju na sve veću radikalizaciju među mladima na Kosovu, od kojih su se neki priključili teroristima u Siriji i Iraku”.
EP takođe “podstiče preostalih pet država članica EU da priznaju Kosovo, jer bi se time dodatno omogućila normalizacija odnosa između Beograda i Prištine”.
U dokumentu se navodi da je došlo do napretka u slobodi kretanja, a Srbija i Kosovo se pozivaju da nastave s potpunim sprovođenjem već postignutih sporazuma, uključujući dodelu Kosovu posebnog međunarodnog telefonskog pozivnog broja.
“Prima se na znanje da je jedan od prioriteta nove vlade stvaranje oružanih snaga Kosova i da se načelo teritorijalne obrane shvata kao deo nacionalnog suvereniteta”, navode parlamentarci EU, uz opasku da te snage treba da budu “usaglašene s propisima EU”.
Oni ukazuju na to da su “ostvareni pomaci u vezi sa severom Kosova, posebno u pogledu izbora za gradonačelnike održanih na celom području Kosova i većeg broja projekata na severu koji se finansiraju sredstvima EU”.
EP podvlači da “treba nastaviti napore za stvaranje saveza srpskih opština, čime bi se paralelne strukture još više učinile suvišnima, a potrebni su dodatni stalni napori za približavanje albanske i srpske zajednice”.
Evropski poslanici “podsećaju vlasti Kosova na obavezu da poštuju, očuvaju i zaštite srpske i druge kulturne i verske spomenike koji su deo zajedničke evropske kulturne i istorijske baštine”.
Evropski parlament je, kaže se u rezoliciji, “zabrinut zbog nedavnih optužbi za korupciju unutar Euleksa, ali veruje da je Euleks imao i da bi još trebalo i mogao da odigra važnu ulogu na Kosovu”.
Stoga pozdravlja brzu odluku Visoke predstavnice EU Federike Mogerini da se naimenuje i nezavistan stručnjak sa zadatkom da ispita te optužbe.
EP poziva Kosovo da usvoji delotvorno zakonodavstvo za medije “kojim će se zajamčiti sloboda izražavanja i kaže da je i dalje zabrinut zbog pretnji i napada na novinare.
U rezoluciji se “izražava snažna zabrinutost zbog nedavnog porasta broja građana koji napuštaju Kosovo i odlaze u države EU, uključujući Rome, Aškalije i Albance”.
Zato se “pozivaju prištinske vlasti da se delotvorno bore protiv kriminalnih mreža koje se bave trgovinom ljudima”, navodi se u dokumentu.